King Yosef i Author & Punisher vratili su nas na fabrička podešavanja.
Mali klub i izuzetno intimna atmosfera, to je bio set-up za ovaj događaj. Poprište je bio sjajno popunjeni KC Grad i to u noći koja je bila toliko sparna da si na telefonu dobijao obaveštenje “The device is too hot”, dok pokušavaš da napraviš fotku ili snimak. Telefon si makar mogao na trenutke da isključiš i tako rešiš problem.
Veče je otvorio King Yosef, američki autor koji je za prilično kratko vreme privukao veliku pažnju svojom kombinacijom industrial, metal, rap, hardcore, pa na momente (vrlo retke) i ambient zvuka, te je već na turnejama koje zalaze čak i u naše, poslovično zapostavljene i zaboravljene krajeve.
Njegov zvuk pleše na granici između prilično različitih izvođača, počev od recimo Healtha preko neizbežnih Nine Inch Nails, pa sve do modernih noise aktova kakav je recimo Full of Hell.
Uživo Kinga prate bubnjar i gitarista, koji je ujedno zadužen i za elektronski deo priče, i uživo on više naginje na hardcore/metal stranu. Njegova set-lista obuhvatila je, između ostalih, numere The Dull Blade, Cut The Cord, Drift Below, Lichen (koja mi, moram priznati, zvuči mnogo ubedljivije nego na albumu), Spire of Fear, sve u svemu jedan dosta agresivan set, koji je publika sa zadovoljstvom prihvatila. Šutkalo se gotovo sve vreme, što je dobro jer se negde i znalo da ćemo tokom nastupa zvezde večeri ipak biti uglavnom u kontemplativnom modu.
Yosef je posle nekih 40-ak minuta završio nastup, što je bilo i više nego dovoljno, s obzirom na katastrofalne uslove u KC Gradu glede ventilacije i generalno disanja kao aktivnosti.
Nameštanje set-up a i opreme za A&P započeto je i završeno pre 21h, a on se na sceni pojavio pola sata kasnije, tačno u 21:30. Već je i gledanje tog procesa montaže svega toga bilo doživljaj samo po sebi, s obizom na to da ono na čemu Tristan Shone nastupa i izvodi svoju muziku izgleda poput jako primitivnog, ali i jako naprednog svemirskog broda u isto vreme.
Za one koji ne znaju, Tristan je muzičar i producent, ali je takođe i mašinski inženjer. Kada je počeo da se bavi muzikom, uvideo je da većina instrumenata i alata koji su dostupni nije dovoljna da stvori zvuk kakav on želi. Zato je odlučio da sam projektuje, konstruiše i izradi ono što mu je potrebno, a njegov poduhvat je rezultirao konceptom koji je gotovo savršen za industrial metal.
Dok ga gledate kako jednom rukom diktira ritam mehaničko-elektronskom polugom, drugom rukovodi nizom mašinskih alata koji mu pomažu da generiše ili manipuliše zvukom, a glasom preko posebnog (takođe custom made) mikrofona urla zagrobne growlove ili shoegaze slavujske napeve, zavisno od situacije, ne možete se oteti zaključku da je upravo to što vidite i čujete sjajna personifikacija industriala kao takvog. Organski spoj čoveka i mašine, koji su možda nekada i ratovali, ali je taj rat odavno gotov, a na snazi je trenutno politika koegzistencije.
Dominantan deo set-liste otpao je na aktuelni album Nocturnal Birding, pa je njime nastup i započet. Titanis, Mute Swan, Titmice i Titmouse bile su kombo koji je tako lepo legao na početku i zapravo odmah dao fiks svega što A&P jeste i zbog čega ga volimo. Beskrajni drone, preduboki doom, užasavajuće sterilni industrial, predivni post šta god, sve je to tu i vozi te do večnosti i nazad. A pritom dodajte i momenat da možete da gledate čoveka kako sve to stvara tu, pred vama. Tačnije dva čoveka, pošto je tu i sjajni gitarista Doug Sabolick, koji odrađuje lavovski deo posla, bilo da cepa rifove masivne k’o Zemlja, bilo da šalje zvukove u Tristanove instrumente i oruđa u kojima će ih on obraditi pa nasvpotom politi njima.
Polovinu set-liste Tristan je presekao obradom numere Glory Box (Portishead) koja je, ako je niste slušali, potpuno druga pesma, ali u kojoj je zadržan tekst i sva Beth Gibbons patina.
Našle su se ti i pesme poput Drone Carrying Dread ili Rook, znojio se Tristan, kapljice su samo lile sa njegovog ekspresijom napregnutog lica dok urla u svoj retro-futuristički mikrofon, a znojila se bogme i mašina, na kojoj je sa prednje strane napisano “These machines kill fascists”. Retka obraćanja publici bila su asketska i prosto se vidi da se čovek naprijatnije oseća dok govori muzikom i svojim mehaničkim produžetkom tela, uma i glasa.
Nakon nekih sat vremena došli smo do kraja ovog nesvakidašnjeg nastupa, a on je zatvoren sada već esencijalnom i nezaobilznom numerom Nihil Strength. Ova epska stvar sažima srž Author & Punisher filozofije, i lirske i zvučne i vizuelne. Ako niste do sada slušali ovog umetnika, možete krenuti upravo od ove pesme, a onda se upustiti u istraživanje svakog od njegovih osam albuma, od kojih je svaki (remek)delo za sebe. Ako neki industrial akt danas, uz sastav Health, to zaslužuje, to je Author & Punisher.
