Na današnji dan pre tačno 10 godina, objavljen je šesti studijski album „Diamond Eyes” američkog alternativnog sastava Deftones. Ovo nije recenzija, već priča o tome kako je album nastao i o turneji koja je usledila.

Nastanak

„Diamond Eyes” je perfektan album. Verovatno i najbolji od ekipe iz Sakramenta. Od početka do kraja zvuči sjajno i to ne samo zbog muzike i tekstova. Ima istoriju. Kroz ovaj album su članovi benda pokazali koliko su zaista mentalno jaki i u kakvim su okolnostima stvorili jedno remek delo.

Bend nije bio zadovoljan kako je zvučao prethodnik „Saturday Night Wrist”, album iz 2006. Došlo je do kreativne krize. Muziku su snimali odvojeno, preko ProTools muzičkog softvera. Nije bilo muzičke hemije. Frontmen benda Chino Moreno je opisao taj period rečima da više ne želi da ima takvo iskustvo.

Ukratko, problemi su bili alkohol, droga, porodični i loši međuljudski odnosi u bendu. Opšti kolaps. Chino je bio pred izbacivanjem iz benda, objasnio je gitarista Stephen Carpenter u intervjuu 10 godina posle tih nemilih događaja. Bilo je baš loše.

Ipak, nekih godinu dana posle izbacivanja „Saturday Night Wrist”, Deftones je napravio rez u načinu stvaranja muzike. Bukvalno su se vratili korenima, džemovanju, sami u garaži sa svojim instrumentima. To je bila reakcija na mukotrpan proces stvaranja pretodnog albuma i na mučan period života. 

„Samo bismo svirali stvari iznova i iznova, dok smo mogli. To je najgori način, ali i najbolji, mislim.”

Tako je Chino okarakterisao početak stvaranja nove muzike, koja nažalost nikada nije objavljena, jer je basista Chi Cheng doživeo 2008. tešku saobraćajnu nesreću i upao u komu iz koje se nije ni probudio. Preminuo je u aprilu 2013.

Još uvek se ne zna sudbina muzike koju je stvarao sa ostatkom benda pre nesreće. Album „Eros”, kako je zapravo trebalo da se zove šesto čedo petorke iz Sakramenta, nikada nije objavljeno. I dan danas, članovi benda dobijaju pitanje o ovom delu, ali još uvek nema konkrektnog odgovora.

Inače, jedina stvar sa neobjavljenog albuma „Eros” koja je videla svetlost dana je „Smile”. Izuzetna pesma. Nežna i melodična. Emotivna. Post-rokerska. Divna. Deftones su je izbacili 13. aprila 2014. na godišnjicu smrti Chi Chenga. „Chi, nedostaješ nam danas i svaki dan”, tim rečima je Chino najavio pesmu na Twitteru.

Ova stvar je prvi put uživo izvedena tek 2. novembra 2019. na drugom Dia De Los Deftones festivalu u San Dijegu, Kalifornija. „Ovo je za mog čoveka, Chenga”, kratko je rekao Chino i krenulo je izvođenje numere „Smile”.

Nakon nesreće, momci iz Sakramenta su odlučili da pauziraju sa muzikom za „Eros” i krenuli su iz početka. Sergio Vega (Quicksand) je postao novi basista. U takvim okolnostima je nastao „Diamond Eyes” – agresivan, melodičan, ali i jednostavan album. Najbolji mogući odgovor na krizu koju su članovi benda imali prethodnih godina.

Turneja

Bez preuveličavanja i samo na osnovu gledanja i slušanja brda snimaka sa ove turneje, ovo je period kada je Deftones uživo bio mnogo dobar, a setlista fenomenalna. Turneja je krenula 27. aprila 2010. u El Pasu, Teksas. Održano je preko 200 svirki do septembra 2011.

Koncert u El Pasu je trajao nešto preko 90 minuta. Iako su u dobroj meri koncerti na turneji otvarani numerom „Rocket Skates” ili „Diamond Eyes”, ova druga nije prvi put odsvirana u Teksasu, već tri dana pre ove svirke na festivalu Vive Latino u Meksiku.

Nakon dronovsko-ambijentalnog uvoda koji do sada nikada i nigde nije objavljen na nekom od albuma, publika u Teksasu je po prvi put mogla da čuje „CMND/CTRL”, fantastičnu „You’ve Seen the Butcher”, „Sextape”,  „Prince” i milozvučnu „Beauty School”.

Zanimljivo je da od ove turneje kreće trend koji je i danas prisutan. Stvari sa albuma „Saturday Night Wrist” se baš retko uživo izvode, iako na tom albumu ima nekoliko dobrih pesama, kao što su „Beware” ili „Hole in the Earth”. Šteta.

Druga svirka na koju bi trebalo obratiti pažnju je energični nastup u Lisabonu, Portugal od 9. decembra 2010. Koncert je krenuo numerom „Head Up”, koju je Deftones radio 90-ih sa Max Cavalerom, te vrhunskim vriskom i sjajnom atmosferom u publici. Baš mnogo moćno zvuči!

Jedan od boljih nastupa je na Reading festivalu u Engleskoj u avgustu 2011. Upečatljiv momenat je kada Chino tokom sviranja „You’ve Seen the Butcher” izlazi ispred zaštitne ograde, onako raskopčan, penje se na nju, skviči dok ga publika nosi. Ma, sjajno!

Ovakvih momenata je bilo puno. Nemoguće je sve opisati rečima, ali jedna od najboljih živih izvedbi numere „Passenger” je sa Hayley Williams (Paramore) u Luksemburgu 2010. Najbolje je da ispod pogledate plejlistu nastupa sa turneje. Vodilo se računa o tome da snimci budu dobrog kvaliteta.

Na kraju, ove godine se obeležava još jedan jubilej, 20 godina od izlaska trećeg kultnog i genijalnog albuma „White Pony”, koji je izbačen 20. juna 2010. I da se ne zaboravi, Deftones je najavio novi album ove godine. Rif, koji je bubnjar Abe Cunningham pustio onlajn, zvuči sjajno.