WOOZE: Samo džangrizavci tvrde da više nema dobre muzike

Wooze, Theo Spark (sedi), Jamie She (stoji)/FOTO: Promo

Wooze su jedna nesvakidašnja ekipa. Iako imaju tek nekoliko singlova, već su uspeli da privuku pažnju New Musical Expressa (NME) i KEXP-a. U čemu je njihova tajna?

Ovo je retoričko pitanje, naravno. Da znamo odgovor, napravili bismo bend po tom receptu i obogatili se. Dobro, Wooze se još nisu obogatili, ali reklo bi se da su na dobrom tragu. Njihova muzika je vrlo specifična. Zamislite psihodelični bućkuriš bitlsovskih vokala i catchy rifova u maniru Primusa koji prosto tera na đuskanje.  Sve u svemu, indie rock at his best. Poput zemljaka Royal Blood, i oni su duet (čine ga gitarista Jamie She i bubnjar Theo Spark, a obojica i pevaju) koji je, i pored toga što još nemaju album, privukao popriličnu pažnju kako medija, tako i promotera, pa su koncertno vrlo zauzeti ovih dana. 

Uspeli smo da dođemo do Jamiea i popričamo sa njim…pa, o raznim temama. Recimo o tome šta to oni uopšte sviraju i kako bi opisali ono što rade nekome ko ih nikada ranije nije čuo.

WOOZE: Verovatno bismo to nazvali hard popom ili heavy popom. Takođe bismo se osećali komforno i sa čisto kozmetičkim terminima kao što su “Baroque And Roll” ili “Pansori za 21. vek” (Pansori je inače vrsta korejskog muzičkog pripovedanja koju obično izvode pevač i bubnjar – prim.aut). U suštini, mi smo zainteresovani za širok spektar različitih žanrova, ali želimo da sve te raznolike uticaje oblikujemo u jednu privlačnu, konherentnu pop pesmu.

– U proteklih osam meseci objavili ste tri singla, a ovih dana je izašao i četvrti. Kada možemo očekivati album?

U predstojećim mesecima objavićemo jedan EP, što će predstavljati naše prvo izdanje i u vezi s tim smo vrlo uzbuđeni. Posle tog EP-ja ćemo, po svemu sudeći, objaviti još jedan EP, a album možete da očekujete najverovatnije 2020. godine.

– Pomenuli smo uticaje kao što su Primus i The Beatles, ali u vašoj muzici se čuje i dosta toga drugog, poput synth-popa i k-popa. Šta vas je još inspirisalo da komponujete tako dobre pesme do sada?

Što se vokalnih melodija tiče, vrlo smo zainteresovani za šesdesete godine, tako da su nam The Beatles, The Kinks, Cream i slični bendovi uvek na umu. Muzički, sve zavisi od pesme do pesme i od toga šta slušamo u tom trenutku. Gary Numan nam je recimo velika inspiracija. Gary Oldman takođe, a tu su i Sparks, Yaeji, Shin Joong Hyun, Pleasure Complex.

– Kako ste uopšte odlučili da osnujete bend. I odakle uopšte taj specifični psihodelični zvuk gitare? 🙂

WOOZE je  nastao krajem 2017. godine iz prethodnog projekta koji je propao. Živeli smo zajedno u napuštenom fabričkom magacinu sa našim kolektivom pod imenom Muddy Yard i organizovali mnogo različitih umetničkih događaja i koncerata. Uvek nam je bio potreban neko ko će svirati kao bend-domaćin, pa je bilo prirodno da to budemo mi pošto smo već živeli tu. A što se tiče gitare, njen zvuk je rezultat toga što sam ja osoba koja je najmanje okrenuta tehnici i pedalama koja postoji 😀 Osim Moog murf pedale, sve ostale su besprizorno jeftine, početničke pedale koje nekako rade zaista dobro zajedno.

– Za bend koji ima tek nekoliko singlova, prilično ste koncertno aktivni. Da li ste očekivali takvo interesovanje?

Naša očekivanja su uvek najniža moguća, ali su ambicije astronomski velike. Mislimo da nije dovoljno samo dobro odsvirati koncert ljudima, već konstantno radimo na tome da priuštimo najbolji mogući spektakl koji u tom momentu možemo.

– Deluje da ste dosta zaljubljeni u žutu boju. Postoji li neki poseban razlog za to?

Postoji nekoliko glavnih razloga zašto smo odabrali baš žutu boju. Neki od njih su privatni, pa ih nećemo otkrivati, ali jedan od razloga koje možemo da saopštimo je taj što ja apsolutno obožavam pesmu “Yellow” od Coldplaya i čak imam tetovažu sa motivima te pesme na leđima. Potpuno sam opsednut! Theo, sa druge strane, voli kinesku epiku, posebno “Romansu Tri kraljevstva” i konkretno likove iz događaja Yellow Turban Rebellion (ustanak kineskih seljaka protiv dinastije Han, koji je trajao od 184. do 205. godine nove ere-prim.aut), tako da je to njegova inspiracija za izbor žute boje.

– Očigledno je da obraćate veliku pažnju na imidž i vizuelnu identitet cele priče. Koliko je bitno da taj deo bude komplementaran sa drugim elementima u celom mozaiku?

Ako ne koristite vizuelnu stranu da se izrazite, možda čak podjednako kao i muziku, to je jedna velika propuštena prilika. To je kao da neko nemilosrdno vežba u teretani kako bi izgledao dobro i onda oblači užasnu garderobu koja mu ne odgovara. Zašto bi neko rizikovao da svoju muziku predstavlja ili je maskira nekakvim sivim prslucima i, šta znam, šorcevima? Takođe, mnogo je zabavnije kada istražuješ tu vizuelnu stranu. Nas to sprečava da se uljuljkamo u lovorikama i opustimo kada završimo sa pisanjem muzike jer odmah nakon toga moramo da razmišljamo i o autfitu, fotografisanju i kako ćemo sve to izneti na stejdž.

– Iako su kod vas jasni uzori koji vas unspirišu, u isto vreme stvarate vrlo inovativan zvuk i pravite iskorak. Koliko je teško biti originalan danas? Šta mislite o stavu da je sva dobra muzika već odsvirana?

Ne razumemo to najbolje, pošto smo sve vreme u muzici i iz dana u dan konstantno otkrivamo ogromno bogatstvo muzike koja nas inspiriše. Mislim da samo džangrizave osobe mogu da tvrde da je sva dobra muzika već odsvirana. Sve izgleda daleko bolje ako ga posmatramo kroz te nostalgične naočare sa ružičastim staklima. U isto vreme, danas je mnogo teže za nove umetnike da pokažu šta znaju bez rizika da zvuče kao kopija. Da citiram Spajdermena: “Sa velikom moći dolazi i velika odgovornost”. Ako samo imitiramo bendove koji su stvarali pre nas i njihov zvuk, to jednostavno neće biti dovoljno. Ipak, ima još mnogo života u ovoj staroj džukeli. Pod starom džukelom mislim na gitarsku muziku, naravno.

 

– Šta misliš o današnjoj alternativnoj sceni?

Mišljenje nas dvojice o današnjoj sceni je dosta konfuzno, zbunjeni smo. Činjenica da ljudi često u detinjstvu u mrze recimo The Beatles, Queen ili ABBA-u, a u poznijim godinama dolaze na koncerte i događaje sa baš takvom muzikom govori mnogo više o ljudskom umu nego o muzičkoj sceni današnjice. Zaista postoji mnogo đubra okolo, ali isto tako ima i mnogo zaista sjajne muzike koja dopire do nas. Pleasure Complex, Show Boy, Another Sky, Great White Shark samo su neki od bendova koje smo gledali ili svirali sa njima u poslednjih par godina za koje mislimo da su sjajni i preporučujemo ih.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.