Ukoliko ste se nekim čudom ikada zapitali kako bi zvučao opskurni spoj death metala, jazza, bluesa i boogieja, teško da ste svoju radoznalost mogli da utolite pre 2001. godine. Tada se na svetskoj metal sceni pojavio Trepalium, avangardni kvintet iz francuskog grada Le Breja i ustalasao najpre metal komunu u rodnoj zemlji, a tokom godina koje su usledile, momci su uspeli da privuku i pažnju nešto šire publike, mahom evropske.
Tri full-length albuma, uska povezanost sa brojnim bendovima na matičnoj sceni (Trepalium pripadaju kolektivu bendova pod nazivom Klonosphere, zajedno sa Hacrideom, Kloneom i brojnim drugim francuskim sastavima), uspešna turneja sa Gojirom, jednim od najznačajnijih metal bendova novije generacije-neki su od koraka koji Treaplium polako ali suvereno vode prema pozicijama znatno boljim od onih koje trenutno imaju, mada, ruku na srce, ni ove trenutne nisu za bacanje. Harun Demiraslan, gitarista ovog benda, kaže da je ovo prvi njegov intervju za neki medij iz Srbiji i dodaje da mu je jako drago što i ovde postoji interesovanje za njegov bend. Za početak, on objašnjava otkud tako netipičan pristup death metalu.
Svi u bendu slušamo vrlo raznoliku muziku i volimo muziku generalno, nevezano o kojem žanru je reč. Pretpostavljam da zbog toga Trepalium zvuči upravo tako kako zvuči. Nismo želeli da ograničavamo svoj zvuk i mislim das mo postigli baš onaj efekat koji smo želeli.
– Iako je poslednji vaš album izašao ove godine, dovoljno je intrigantan da me već sada zanima kada nameravate da izdate novi? Šta slušaoci uopšte mogu da očekuju od vas u budućnosti?
Još uvek ne znamo kada ćemo započeti rad na novom albumu jer planiramo sledeće godine jednu kraću turneju po Evropi. Zapravo, želimo da eksploatišemo album XIII i predstavimo ga što većem broju ljudi pre nego što krenemo u realizaciju sledećeg. Naravno, već razrađujemo neke ideje za predstojeći album i, iako je još rano da pričamo o tome, sigurno je jedno-biće teži i zajebaniji od XIII. Pokušaćemo da ubacimo dodatnu dozu mraka i jačine u Trepalium muziku.
– Svako Trepalium izdanje je različito od prethodnog i, imajući to u vidu, možeš li nam reći koji je tvoj omiljeni Trepalium album?
Jako volim album Alchemik Clockwork Of Disorder (iz 2006. godine-prim. aut), ali ako moram da izaberem najbolji naš album, ipak bih se opredelio za album XIII. Mislim da je to naše najzrelije i najdublje izdanje. Ono odslikava upravo ono što mi u ovom trenutku želimo da sviramo i prikažemo ljudima. Pesme su znatno efektnije od svega što smo ranije uradili, melodične su, a opet dovoljno heavy u isto vreme, a sve je to zaokruženo produkcijom koja nas je u trenutku snimanja potpuno zadovoljila.
– Šta nam možeš reći o francuskoj metal sceni? Koje bendove i žanrove preferiraš i na šta bi trebalo da obratimo pažnju?
Postoji jako puno sjajnih bendova u Francuskoj. Najpre Gojira, a zatim i Hacride, Klone, Mistaken Element, Gorod…ono što ja volim u vezi sa francuskom scenom je njena raznolikost. Bendovi utiču jedni na druge, ali se istovremeno i trude da zvuče autentično. Takva kreativna psihologija i pristup su ono što se meni jako dopada.
– Reklo bi se da na vašoj metal sceni sve funkcioniše odlično. Ima li ipak nekih problema sa kojima se suočavate?
Najveći problem je organizacija koncerata. Ako izuzmemo Hellfest (trenutno jedan od najvećih metal festival u Evropi-prim.aut), jako je teško organizovati festivale i koncerte i privući dovoljno ljudi. Mnogo koncerata se otkazuje zbog toga, što nije dobro za scenu. Ljudi su jednostavno suviše inertni i ne žele da se pokrenu i dođu na concert.
– Kako izgleda tvoj aktuelni muzički izbor? Koji su ti omiljeni bendovi i albumi?
Ovih dana slušam Alice In Chains, Meshuggah, AC/DC, Behemoth i neke lokalne bendove. Što se tiče omiljenih bendova, uvek mogu da vrtim Meshuggah, Panteru, Opeth, Decapitated, Gojiru i pomenuti Behemoth, mada se na mojoj listi najboljih albuma nalaze recimo i The Return of the HeadHunters Herbie Hancocka, Tidal od Fione Apple i neka izdanja Dr. Dre-a. Sve u svemu, slušam prilično šarenu muziku.
– Nedavno smo bili svedoci cenzure poslednjeg Rammstein albuma u rodnoj im Nemačkoj. Kakva je situacija na tom polju u Francuskoj? Postoje li neka kreativna ili institucionalna ograničenja koja sputavaju umetnike?
U Francuskoj u vezi sa takvim stvarima vladaju jednoumlje i prilično uskogrudi pogledi na svet. Veze između metal scene i medija su vrlo oskudne. Mediji i javnost nisu baš naklonjeni metal izvođačima i čini mi se da je po pitanju censure u Francuskoj situacija još gora nego u Nemačkoj, jer je uspostavljen jedan sistem prećutne, latentne cenzure.
– Da li u Trepaliumu možete da zaradite dovoljno za život ili imate i redovne poslove pored benda? Kakvo je tvoje mišljenje o muzici kao biznisu i, na drugoj strani, muzici kao strasti?
Svi u bendu imamo regularne poslove, jer je danas i mnogo većim izvođačima teško da prodaju svoju muziku i odrade onoliko turneja koliko je dovoljno da bi od toga živeli. Nama konkretno to ne pada teško, jer je muzika za nas upravo ono što si rekao-čista strast.
– Šta misliš o MySpace slavi i bendovima koji se proslave zahvaljujući internetu, bez ijednog koncerta ili turneje? Koliki su benefiti, a koliko to i može li uopšte eventualno da degradira scenu?
Zavisi. Mislim da to ne mora da bude loše, jer se danas publika koja prati različite bendove sve više frakcioniše i sve manje međusobno dodiruje, što znači da neki MySpace bend ne mora nužno da odvuče publiku benda koji aktivno nastupa i ide na žive turneje. Pre bih rekao da je MySpace jedno oruđe, alat kojim možeš da dodatno povećaš vidljivost svog benda, ali svakako da nije dobro ukoliko se tvoje ambicije na tome i završe.
– Koliko je danas uopšte važan taj vizuelni segment? Koliko su imidž i ostali vizuelni aspekti bitni za jedan metal bend u 2009. godini?
Mislim da je to relativno. Za neke bendove koji imaju naglašen vizuelni concept, kao što je recimo Behemoth, to jeste važno, jer pojačava efekat njihove muzike i tekstova. Za bendove koji imaju naglašen muzički concept, kao što je slučaj sa Meshuggah-om, vizuelni moment nije toliko važan. Naravno, oni imaju konceptualne omote i cover art, ali im nisu bitne stvari poput make-up-a, na primer.
– Neke od tema kojih se Trepalium dotiče su mračne emocije i stanja svesti, ubistva i ubice…odakle dolazi takva tematika, ko je forsira?
Upravo tako, to su neke od tema kojima se bavimo, s tim što bi za ovo pitanje najkompetentniji bio naš pevač KK. On je taj koji piše tekstove i jako je zainteresovan za ubice i mentalna stanja kroz koja oni prolaze. Stalno čita neke knjige o serijskim ubicama (smeh).
– Imaš li za kraj neku poruku za fanove u Srbiji?
Puno vam hvala na interesovanju i ovom intervjuu. Iskreno se nadam da ćemo jednog dana svirati u Srbiji, možda već i na sledećeoj turneji. Cheers! N. M.
*Intervju je ranije objavljen u magazinu BalkanRock
