The orange strips – Follow (2008)

the orange stripsPriča o sastavu Orange Strips počela je pre šest godina na relaciji Rijeka – Labin, na kojoj su se kretali Valdeta Lubotenija i njegov prijatelj Renato sa idejom da naprave, kako kažu, „najveći bend na planeti“, mada nisu imali ni znanje ni preciznu predstavu kako da to učine. Iako ne baš sigurni u to šta rade, oni su 2002. godine u kućnom studiju – koji je podrazumevao Pentium od 133 MHz, akustičnu gitaru, ukradeni bas, dva kabla i jedan mikrofon – snimili prvi demo Shower Session.

Početkom 2003. usledio je prvi koncert, održan u Labinu, a zatim i snimanje drugog dema pod nazivom Nice to See You Smile, koji im je obezbedio proboj u radijski etar i na internet top-liste. Tri godine kasnije Orange Strips su objavili debi album.

Follow LP je snimljen u studijima u Rijeci i Puli, u produkciji Marija Juničića, Alda Spada i samog benda.

Od prvih tonova jasno je da je reč o prilično ambijentalnom, indie/postrock delu, koje je, kako će se pokazati tokom preslušavanja, u stanju da vas potpuno okupira i uplete u mrežu sačinjenu od divnih akustičnih gitara, lepih melodija, nenametljive ritam-sekcije i diskretne ali efektne harmonike.

Iako kompletno realizovan na „domaćem“, balkanskom terenu, Followu pogledu zvuka i iskazane kreativnosti nadilazi okvire relativno učmalog ex-yu muzičkog prostora. Mada bi se ocena da su Orange Strips „engleskiji“ od mnogih engleskih bendova mogla okarakterisati kao preterana, jasno je da su Stripsi dosta inspiracije povukli s Ostrva, ali i iz muzičkog vokabulara ispisanog s one strane bare.

Stranice otrgnute iz Aereogramme, Sigur Ros, Mogwai, Killers i mnogih drugih sličnih „knjiga“ lepo su poređane i spojene na način koji ih čini vrlo čitkim i interesantnim. Melanholična sazvučja, stidljivi i nežni vokali i izvanredne deonice na klavijaturama zasigurno predstavljaju spoj koji predstavlja idealan saundtrek za sanjive noći i vedra jutra, za loša i dobra raspoloženja i, uopšte, za sve situacije u kojima ste iz nekog razloga srećni ili tužni.

Naizgled paradoksalno, Follow savršeno funkcioniše u ta dva dijametralno suprotna konteksta.

Vokali ipak predstavljaju slabiju tačku izdanja. Reč je o mešavini Brian Molko/Billy Corgan izraza i načina pevanja, što samo po sebi nije minus, ali toliko velika sličnost ume da pokvari doživljaj.

S druge strane, produkcija je prilično labavo postavljena, što Strips objašnjavaju nedostatkom sredstava, ali i željom da izbegnu „grandiozne producentske poteze i utapanje pesama u produkciji“.

Izgleda, međutim, da albumu nedostaje upravo jedan  „grandiozan producentski potez“ da bi značajno dobio na kvalitetu. Bogatija produkcija bi dodatno istakla singing/songwriting kvalitet, koji je ovde i te kako prisutan, a takođe bi dala i oštrinu numerama koje na trenutke zvuče razvodnjeno.

Uprkos pomenutim nedostacima, Follow LP predstavlja nešto nesvakidašnje na domaćem prostoru. Tome u prilog ide i činjenica da su Orange Strips već imali turneju u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Belgiji, te da su potpisali ugovor za distribuciju albuma u SAD i Kanadi, što svakako znači da je njihov kvalitet prepoznat i uvažen i u belom svetu.

Stripsi sada imaju dovoljno prostora da unaprede izraz i na sledećem albumu ponude nešto što će zacementirati njihovu već više puta konstatovanu reputaciju jednog od najperspektivnijih bendova sa ex-yu prostora. N. M.

*Recenzija je ranije objavljena na sajtu Popboks

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.