The Arcane Order: Pohlepa i razvoj počinju da uzimaju danak

TAO 02Danska metal scena je, čini se, živahnija nego ikad. Mnogo je aktivnih i prilično originalnih sastava, a jedan od tamošnjih izuzetno kvalitetnih, ali i prilično potcenjenih “izdanaka” je bend The Arcane Order. U ekskluzivnom intervjuu sa gitaristom Flemmingom C. Lundom bistrimo brojne teme, od nova dva singla, preko planetarnih problema, pa do budućnosti metal muzike i uticaju piraterije na muzičku industriju.

No, da ne bi bilo s neba pa u rebra, da vidimo ko su uopšte ovi momci. Iako je The Arcane Order svoj prvi album pod nazivom The Machinery of Oblivion objavio 2006. godine, počeci benda sežu u 2000. Tada je formiran sastav Scavenger, koji je izdao jedan promo 2005. godine, da bi ubrzo promenio ime u The Arcane Order, pod kojim ova petorka i danas radi.

Iza Kaspera Thomsena, Flemminga C. Lunda, Mortena Lowea Sorensena, Kaspera Kirkegaarda i Borisa Tandrupa stoji rad u velikom broju sjajnih grupa (Autumn Leaves, Raunchy, Amaranthe, Koldborn, Submission, Icon In Me, Mercenary, Invocator i mnogi drugi) i to se vidi u svakom tonu muzike koju stvaraju kao The Arcane Order.

Njihovu muziku nije baš jednostavno opisati. Prvi album je bio u thrash/melodeath/cyber fazonu, dok je drugi obilovao epskim deonicama, po ritmu bio vrlo furiozan, obojen nekim nesvakidašnjim black metal nijansama i na kraju zapečaćen fantastičnim vokalnim radom Kaspera Thomsena. Lično taj prvi album tretiram kao “tehničkije” izdanje od onoga što su kasnije radili, ali se gitarista Flemming sa tom konstatacijom baš i nije složio. Pa, krenimo odatle.

– Vaš prvi album je nekako “vukao” na tehničku stranu, dok je drugi bio više u epic stilu. Prve dve numere sa predstojećeg albuma su takođe prilično epske, ali malo kompleksnije nego one na “In The Wake of Collisions”. Šta vas je inspirisalo na taj potez i šta generalno možemo očekivati od trećeg The Arcane Order izdanja?

Mislim da je ta “tehnika” u u ovom slučaju više u ušima slušaoca, pošto rifovi i struktura pesama nisu toliko technical. Ipak mislim da Mortensovo (bubnjar prim. aut) ludačko sviranje možda stvara taj utisak da je muzika na prvom albumu bila mnogo više tehnička nego što zapravo jeste. Nove pesme su prirodan razvoj onoga što smo radili i što ste imali prilike da čujete na albumu “In the Wake of Collisions”. Zaista nam se dopada što smo na drugom albumu kreirali jedan epskiji i ekstremniji stil, tako da želimo da u tom pravcu nastavimo i to nam deluje prirodno. Dakle, na trećem albumu možete očekivati upravo to – ekstremne, epske numere koje će istovremeno biti i brze i spore i heavy. Na “In the Wake of Collisions” je bilo mnogo brzih pesama, ali ne i onih sporijih, tako da na narednom želimo da imamo bar nekoliko sporih i teških numera, između ostalog i da bismo mogli da na živim nastupima pravimo kvalitetniji miks materijala.

– Kasper Thomsen je napustio Raunchy i sada je potpuno vaš 🙂 Da li možda razmatrate opciju da uvrstite u vašu koncepciju i neke clean vokale?

Mislim da se to neće desiti. Sve ekstremniji stil prema kojem idemo ne dozvoljava prostor za clean vokale – bar ne onakve kakve smo imali prilike da čujemo u Raunchyju. Voleo bih da to ipak budu neki vokali u stilu Devina Townsenda, ali to je potpuno drugačija priča. Takođe, treba imati u vidu i to da Kasper nije toliko radio clean vokale u Raunchyju, to su bile uglavnom scream i growl deonice.

– Svirali ste u dosta metal bendova do sada. Kako vam to pomaže u kreiranju ovakvih čudovišnih albuma danas?

Vrlo mnogo nam je pomoglo jer smo se razvili kao muzičari i to oni koji će moći da sviraju kao ekipa. Kada sviraš sa mnogo različitih ljudi u različitim bendovima, uvek dobijaš inspiraciju od njih. Svi imaju drugačiji pristup pisanju muzike, probama, lajv nastupima, promociji i svemu ostalom, tako da je celokupno to iskustvo nešto što nas čini boljima.

TAO 01

– Tekstovi pesama su vrlo lični i govore o životu iz raznih perspektiva. Možeš li mi reći kakva je, po tvom mišljenju, pozicija čoveka u 21. veku? Da li je život suviše brz, težak, rizičan ili zapravo dobar i lep, uprkos svemu tome?

Što se tiče tekstova, Kasper je za njih odgovoran, pa neću govoriti u njegovo ime, ali što se mene tiče, postajem vrlo zabrinut za budućnost svih nas. Da ne budem pogrešno shvaćen, volim evoluciju na tehničkom polju koju donose internet, gedžeti i slično i ne mislim da je život previše brz. U većini zapadnih zemalja ljudi su u prilici da manje ili više oblikuju život kako žele ako se potrude oko toga i to je nešto na čemu treba da budemo zahvalni. Ipak, ja sam zabrinut zbog zagađenja i načina na koji je Zemlja eksploatisana zbog nafte i drugih resursa. Deluje mi da ta kombinacija pohlepe i razvoja počinje da uzima veliki danak. Takođe, krećemo se u pravcu prenaseljenosti, što je takođe jako, jako loše. Sve to me čini vrlo zabrinutim za svet i decu koja će naslediti ovu planetu kada nas više ne bude.

– Šta misliš o savremenoj metal sceni? Koji su bendovi, po tvom mišljenju, vredni pažnje i šta misliš o budućnosti žanra?

Obožavam metal scenu od momenta kada sam ušao u celu priču kasnih ’80-ih! Vrlo sam impresioniran činjenicom da metal scena uspeva toliko da evoluira. Novi žanrovi se sve vreme pojavljuju i dosta stilova se ukršta na načine za koje nisam mislio da su mogući. Ne volim, recimo preterano američke bendove poput Suicide Silence, Rings of Saturn, Emmure i sličnih jer mi sve to zvuči kao nekakav fejk metal. Sa druge strane, postoji mnogo bendova koje volim i nemoguće je imenovati najbolje, ali bih svakako pomenuo Suffocation, radove Devina Townsenda, stari Entombed, bendove Demilich, Disma, Evoken, Nekrofilth, Repulsion, Autopsy, Triptykon…ima ih mnogo. I mislim da će metal scena nastaviti da evoluira i da će se pojavljivati sve više sjajnih bendova.

Posetite sajt benda i zvaničnu Facebook stranicu

– Metal scena u Danskoj izgleda veoma snažno. Postoji mnogo kul bendova kao što su Raunchy, Hatesphere, Mercenary, Illdisposed, Mnemic, Volbeat…Možeš li nam iz prve ruke reći kako funkcioniše metal scena u tvojoj zemlji?

Da, Danska je oduvek imala vrlo jaku scenu još od ‘80-ih, kada su pažnju privlačili bendovi kao Arillery (i dalje su jaki) i Invocator, u kojem sam imao zadovoljstvo da sviram dobrih 10 godina. Dobra stvar u vezi sa danskom scenom je to što se dosta nas poznaje međusobno, jer je zemlja mala, svi se družimo i nivo rivaliteta je na vrlo niskom nivou. Volimo da sviramo sa drugim bendovima. Trenutno su od danskih bendova definitivno najpopularniji Vol.beat, Dawn of Demise, Corpus Mortale, Hatesphere i Raunchy, ali na sceni postoji tona bendova kao što su Illdisposed, Hell’s Domain, Horned Almighty, Denial of God, The Interbeing, Malrun, By the Patient, Scarred by Beauty, Essence, Fossils, Saturnusi mnogi drugi. I vrlo sam iznenađen koliko se novih, često izvanrednih bendova, stalno pojavljuje. Čini mi se da gotovo svake nedelje otkrijem neki novi danski bend za koji nikada ranije nisam čuo. Mislim da to obećava dobru budućnost za dansku scenu.

– Čitaoci često vole da znaju šta se slušaju članovi bendova. Pa, koji su bendovi u pitanju i koji stilovi?

Mislim da sam ja verovatno najveći metalac u bendu. Skoro isključivo slušam death, black i grind metal, dok ostali momci slušaju rock, rock ‘n’ roll, jazz i druge stvari. Primera radi, naš basista Boris ima i bend koji se zove I’ll Be Damned (poslušajte obavezno!) i sviraju neki rockish metal u maniru Grand Magusa, Spiritual Beggars i sličnih bendova. Naš bubnjar Morten ceni dobre muzičare, pa sluša dosta instrumentalne muzike i nije mu bitno da li je u pitanju metal ili ne.

– Kakav je tvoj stav o pirateriji i njenom uticaju na muzičku industriju? Veoma je teško boriti se sa njom, pa postoje li neke alternative prodaji CD-a pomoću kojih bi muzičari mogli da zarade?

Pa, mislim da je svima prilično jasno da je piraterija tu i da se po tom pitanju ne može Bog zna šta uraditi. Godinama govorim da izdavačke kuće moraju da promene način razmišljanja. Ovo su vremena kada umetnici od izdavača ne dobijaju nikakav budžet ili dobiju veoma malo novca, što za mnoge bendove čini nemogućim finansiranje snimanja. Pojedini bendovi su čak prinuđeni da oni plate izdavaču da bi im album bio objavljen. To je bolesno! Stoga mislim da je crowd funding za manje ili više neizbežan. Prikupljanje sredstava od fanova bi mogao biti pravi put za mnoge bendove u budućnosti. Naravno, veliki bendovi koji imaju kakvu-takvu prodaju imaju i dobre budžete, ali je za većinu bendova situacija jako teška. Pokušavaju da zarade od turneja i prodaje merčandajza. Neki u tome uspeju, neki omaše, a često moraju i da plate dosta novca da bi išli na turneje sa velikim bendovima. To je nešto što mnoge bendove finansijski potpuno slomi, toliko da okače instrumente o klin i potpuno odustanu. Imali smo prilike da vidimo da su gitarista Aeona i bubnjar Katatonie napustili svoje, inače respektabilne bendove jer više nisu mogli finansijski da podnesu da budu švorc. I trulo je što je moralo da bude tako! Ja sam još davno odlučio da muzika bude moj drugi prioritet, a da prvi bude moj, da tako kažem, pravi posao. Moraš od nečega da živiš, to je jednostavno tako.

TAO 03

– Dakle, nije moguće živeti od muzike. Da li svi imate regularne poslove? Kako izgleda vaša svakodnevica?

Mnogi misle da je sviranjem metal muzike moguće napraviti zaradu, ali jako malo bendova to može. Ja imam full time posao i srećom je to posao koji volim (radim kao konsultant za online business kao što su vebšopovi, recimo). Kasper T. je predavač na univerzitetu, Kasper K. je šanker, a Morten je zapravo počeo da zarađuje za život od sviranja sa švedskim bendom Amaranthe, koji je u poslednje vreme postao baš popularan. Ipak, i on povremeno mora da radi pomalo “sa strane” da bi imao dovoljno za život.

– Koji su ti bili omiljeni albumi u 2013. godini i zašto?

Prvi je Necrophobic – “Womb of Lilithu” (sjajan Black/Death i njihov najbolji album još od debija). Zatim, Nekrofilth – “Devils Breath” (odlični death metal sa gitaristom NunSlaughtera na vokalima). Dalje bih pomenuo Extol – “Extol”, neverovatni norveški progressive death metal bend koji ima najbolje veštine u pisanju muzike koje sam do sada video. Sjajne melodije! Pomenuo bih još Katechon – “Man, God, Giant” (norveški blackish metal, vrlo unikatan zvuk) i Seth – “The Howling Spirit” (bend koji me je iznenadio, a inače je u pitanju odličan progressive black metal). Svi pomenuti bendovi su vrlo raznoliki, ali u okvirima death, black ili progressive metala. Ovih pet albuma su neka vrsta klasika za mene i slušam ih stalno iznova i iznova. Sve te ploče sadrže muziku koja stalno raste i ima jako mnogo slojeva atmosfere i ambijenta.

– Imam još samo jedno pitanje – možemo li da vas očekujemo na nekoj turneji u skorijoj budućnosti?

Prvo, hvala vam na interesovanju, a drugo, jako je teško reći kada ćemo ponovo svirati uživo. Sigurno to neće biti pre završetka novog albuma, a otkad nemamo ugovor sa izdavačem, uopšte ne znam o kojim vremenskim odrednicama govorimo kada su turneje u pitanju. Što pre, to bolje! U međuvremenu, pozivam sve vaše čitaoce da preslušaju i preuzmu naše dve nove pesme Soundcloudu, Youtubeu, Bandcampu, iTunesu, Spotifyu i drugim servisima. Cheers!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *