Soilwork – Verkligheten (2019)

U 2019. godini slušaćemo nove albume od ravno 50 procenata velike četvorke melodic death metala. Dakle, komada dva.

Dark Tranquillity se za sada nisu oglašavali, pa ćemo na njihovo novo izdanje izgleda čekati još neko vreme. At The Gates su objavili album prošle godine, pa će u 2019. biti fokusirani na turneje, tako da će ovo biti godina In Flamesa i Soilworka, bar kad je u pitanju prepoznatljivi geteborški metal zvuk.

Okej, mnogi će reći da ova dva benda odavno nisu baš najbolji reprezenti te škole metala i biće u pravu. No, iako su se oba benda dosta udaljila od izvornog zvuka (In Flames naročito) koreni su i dalje tu, prenstveno kroz autentične harmonije, zahvaljujući kojima iole iskusno uvo u trenutku može da prepozna oba benda.

Dok će In Flames novi album objaviti 1. marta, Soilwork su svoje 11. izdanje objavili 11. januara.

Album Verkligheten (u prevodu sa švedskog jezika „Realnost“) sadrži trinaest numera, a jedna od većih novosti kod ovog albuma jeste ta što na njemu prvi put posle više od 10 godina ne svira legendarni bubnjar Dirk Verbeuren (transfer u Megadeth). Na njegovo mesto došao je Bastian Thusgaard, mladi bubnjar koji je svirao u nizu bendova, između ostalih i u fantastičnom danskom melodeath sastavu The Arcane Order.

Iako će nam verovatno svima pomalo nedostajati Dirkove bravure, odmah ćemo vam reći – Thusgaard ne samo da je dostojna zamena nego i unosi novi kvalitet u ritam sekciju Soilworka. Uostalom, ne može baš svako da se nosi sa furioznošću jednog The Arcane Ordera, tako da bi svaku skepsu odmah trebalo ostaviti po strani.

Suštinski, „Verkligheten“ ne predstavlja veliki iskorak benda u nekom novom pravcu, već su rešili da se još malo zadrže na terenu koji su definisali prethodnim albumima. Takav pristup je u redu sve dok bend uspeva da u zadatim okvirima bude svež, a Soilworku to polazi za rukom evo već četiri albuma unazad (čak i na jednom duplom).

Red blastbitova, red odličnih rifova, red nikad raspevanijeg Bjorna Speed Strida, koji peva još melodičnije nego ranije i naravno, solaže koje zaokružuju stvar.

Album nakon introa, koji nosi naziv albuma, počinje furiozno i himnično numerom Arrival. Kombinacija blastbitova i poletnih vokalnih deonica je oproban Soilwork recept i tu bend ne promašuje ni ovog puta. Energiju dižu na maksimum od samog starta. U Bleeder Despoiler Šveđani oživljavaju onaj svoj fantastični modern metal šmek po kojem su već prepoznatljivi, a na nju se elegantno nadovezuje takođe mid-tempo hitična Full Moon Shoals, koja će svakako biti jedan od koncertnih favorita sa ovog izdanja. Ova pesma je ujedno i odličan primer sa kojom lakoćom Soilwork prelaze iz maltene baladičnih deonica u pravo metalsko zakucavanje u glavu, ali to je tek delić njihovog arsenala.

Sledeća The Nurturing Glance je definitivno jedna od najboljih na albumu i donosi nam catchy kombinaciju hladnih skandinavskih melodija i punokrvnih hard rock rifova, dok When The Universe Spoke zalazi ponovo na nešto žešći teren i predstavlja pravu odmazdu nad čulima. Od blastbitova preko čistih heavy metal rifova, sve to uokvireno melodijom koja vozi sve vreme, ovo je pesma tokom koje ćete verovatno hvatati sebe kako zadržavate dah čekajući kraj. Sledi Stålfågel, ubedljivo najmelodičnija i najpevljivija na albumu, koja vrlo jasno pokazuje koliko je Bjorn Strid danas moćan, autentičan i zreo pevač.

Sa bledunjavom The Wolves Are Back In Town dinamika albuma pomalo pada i rekao bih da je ovo zapravo jedini filer koji možda i nije morao da se nađe na finalnom spisku pesama. Stvar međutim odmah vadi sledeća numera, Witan, koja vraća razuzdanu Soilwork kompoziciju na kolosek svojom skandinavskom atmosferom koje se ni jedan Amorphis ne bi postideo.

Kad smo kod Amorphisa, u sledećoj, prebrutalnoj Needles And Kin gostuje upravo pevač tog sastava Tomi Joutsen. On i Bjorn predstavljaju zaista pakleni kombo i dobra stvar je to što Soilwork nisu pokušali da pesmu pišu specijalno za gosta kao što se često dešava u ovakvim situacijama, već su ga smestili u svoj prirodni zvuk i aranžman, u kojem se on odlično snašao.

Pre ove pesme naravno nikako ne treba propustiti ni The Ageless Whisper, koja je pod očitim uticajem onoga što Bjorn Strid radi u svom side projektu The Night Flight Orchestra, naravno prilagođena Soilwork stilu. Definitivno jedna od onih koje će dugo odzvanjati mozgom nakon slušanja, toliko da poželiš da preslušaš čak i Zokija Šumadinca samo da izbaciš to lepljivo zlo iz sivih ćelija. Album zatvara You Aquiver (urađena u saradnji sa Dave Sheldonom iz kanadskog benda Exes For Eyes), koja je najviše pop od svih na ovom izdanju, bliska onome što je bend radio na albumima Figure Number Five ili Stabbing The Drama. I opet, po ko zna koji put, moramo istaći predivne, ali potpuno predivne vokalne deonice.

Na kraju, gde smestiti Verkligheten? U kontekstu diskografije benda, ovo izdanje neće pomračiti slavu jednog „The Living Infinitea“ (na raniji deo karijere se nećemo vraćati), ali vrlo glatko može da se takmiči sa albumima The Ride Majestic ili The Panic Broadcast. U kontekstu trenutne metal ponude, Soilwork zaslužuju mnogo više nego što će verovatno dobiti, ali to je već pitanje za deo publike koji im još nije oprostio grehe iz prošlosti (da, mislim na Sworn To A Great Divide), pa potpuno neopravdano ne daje šansu ni novim izdanjima. Pored svega sjajnog što ćete čuti na Verklighetenu, najvažnije je to što su Soilwork i dalje u stanju da isporuče taj svoj prelepi optimizam i dobar i pozitivan vajb. Preslušajte Verkligheten par puta. Obećavamo da nećete moći da ga najurite iz glave.

OCENA:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.