Finska četvorka na svom drugom albumu zvuči sveže i moderno. Ovaj album može biti vrlo značajan za gothic metal scenu, i to onu koju simbolizuju To/Die/For i Charon.
Osim ovih uticaja, tu i tamo ćete sresti i Paradise Lost način sklapanja pesama. Produkcija je prilično čista, zvuk gitara pun i rezak, vokali savršeno uklopljeni u zvučnu matricu. Sve u svemu, Seven Sins a Second predstavlja prilično koncizno i konkretno izdanje.
Većina pesama je u srednjem tempu. Romantika, melanholija, očaj, nada – sve su to emocije koje ćete u nekim trenucima “napipati” u muzici ovog benda. Iako gothic/love metal nikada nije snažnije zaživeo, baza bendova koji se ovom muzikom bave i fanova koji je prate, vrlo je žilava što u kontinuitetu rezultira dobrim albumima.
Svojim vrlo pristojnim drugim albumom Sinamore, inače osnovan 1998. godine, ulazi u prvu ligu gothic metala, sa očiglednom namerom da se tu i zadrži, bar neko vreme. Ovaj album prijaće svima koji vole, ali i svima koji su povređeni ali ipak ne mrze zbog toga. Emotivnost je ključni segment Sinamore muzike – zato i pogađa najdublje slojeve slušaoca.
Ovo se sluša u društvu sa voljenom osobom, ali i kada ste sami. Ovo se sluša kada volite i kada mrzite. Zato, ugasite svetlo, i zavrtite Sedam Grehova. N. M.
