Pojava Scar Symmetryja na metal sceni 2005. godine donela je nešto poprilično novo. Symmetric In Design ponudio je efektan spoj progressive, death, melodeath, cyber i heavy metala, onako kako nije do tada spajan.
Naredni album, Pitch Black Progress bio je nastavak Symmetrica, s tom razlikom što je bio znatno napredniji u idejnom i produkcijskom smislu i predstavljao je pravi break through za Šveđane.
Standardi koje su na ta dva albuma Scar Symmetry postavili čine okosnicu i njihovog trećeg izdanja Holographic Universe. U odnosu na Pitch Black Progress na Holographicu nema nekih većih pomaka. Svi elementi su opet tu, samo ovaj put znatno naglašeniji i bolje ukombinovani (ako je to uopšte moguće, imajući u vidu kakav je masterpiece bio Pitch Black).
Svaka numera sa Holographica ima neverovatan hit potencijal. Melodični vokali Christiana Alvestama, inventivne melodijske linije, prepoznatljivi growl vokali i progressive/cyber izraz provučen kroz fenomenalno isproducirani death metal – sastojci su koji slušaoca ni ovaj, treći put, neće ostaviti ravnodušnim.
Od heavy komada Artificial Sun Projection preko melodeath- u Ghost Prototype I, pa do Strapping Young Ladovske The Three-Dimensional Shadow – na Holographicu sve funkcioniše toliko besprekorno, da prosto očekujete da svakog momenta nešto krene naopako.
Na samom albumu to se ne dešava, ali van njega i te kako. Naime, posle završetka snimanja, Scar Symmetry su otpustili ni manje ni više nego – pevača! Objašnjenje da je reč o kreativnom razmimoilaženju između njega i ostatka benda ne zvuči preterano utešno, s obzirom da Symmetry bar 80 odsto svog zvučnog identiteta duguju upravo Christianu, tako da će biti vrlo interesantno videti kako će Scar Symmetry zvučati na sledećem albumu.
Do tada, ova činjenica vam može poslužiti kao razlog više da se posvetite otkrivanju ovog albuma, s obzirom da fantastični vokal Christiana Alvestama više nećete čuti u Scar Symmetryju. N. M.
