Onog momenta kada je Josh Homme napustio stoner metal sastav Kyuss 1995. i osnovao Queens of The Stone Age, svet je, bar u muzičkom smislu, postao bolje mesto. Ne zbog nevolje za Kyuss (koji je bio izvanredan bend) već zbog formiranja benda koji će u narednim godinama pokazati da je stoner fazone moguće ugurati u sam vrh mejnstrima.
Peglanje zvuka je bilo neminovno. QOTSA, taj umiveni, zalizani i seksi mlađi brat Kyussa, pokupio je sve najbolje od stonera i smestio te elemente u pop i rock strukture. Prljavština i istovremena prijemčivost bili su kombinacija koja je privukla solidnu pažnju muzičke javnosti.
I, eto njih, a i nas, ove 2014. godine na Petrovaradinskoj tvrđavi. Vrlo dobro popunjen main stage na početku je počašćen numerom You Think I Ain’t Worth a Dollar, But I Feel Like Millionaire, posle koje je usledila No One Knows. Bend je na vrhuncu karijere i profesionalnosti, a i dalje ostaju pravi šmekeri na bini. Josh Homme naročito. Taj Elvis Presley stoner rocka.
Lagan prelazak na nešto matoriji period karijere kroz pesmu Avon momentalno asocira na raspojasanu fazu kada je bend tek pravio distancu od Kyuss zaostavštine. Slede Burn The Witch uz horsko pevanje publike, te Smooth Sailing, Monsters in The Parasol…tokom seta nas QOTSA vode kroz sve faze svog stvaralaštva, dotiču lepotu poput Little Sister, čikaju publiku u Make it With Chu, besne u Sick, Sick, Sick i završavaju velikim, ogromnim krešendom u Better Living Through Chemistry i Go With The Flow.
I već tu, na razmeđi između regularnog dela koncerta i bisa, potpuno je jasno da je ovo jedan školski primer, model kako koncipirati rock koncert. Ako imaš dobre pesme, naravno. A QOTSA ih i te kako ima. Vrhunac koji se desio uz pomenute dve pesme produžen je kroz još četiri numere na bisu, čija je završnica bila legendarna A Song For The Dead.
Iako su možda još u senci nekih drugih mejnstrim bendova poput Arctic Monkeysa, QOTSA su, uz Foo Fighterse, bend koji samouvereno i istrajno drži distorzije u prvom planu i ne libi se da „zamasti“ taman koliko treba. Zato jednako privlače i metalce, ali i hipstersku publiku koja ih vrlo često kapira kao ulaznicu u krug onih sa rafiniranim muzičkih ukusom.
I jedan su, ako se ja pitam, od onih bendova koji vrlo efikasno pobijaju one tvrdnje odsečene od realnosti koje kažu – nema više dobre muzike. O, ima je. Samo izgleda više nema dovoljno kvalitetnih ušiju da je čuju.
FOTO: EXIT
