Tokom karijere, Porcupine Tree su konstantno uspevali da iznova osmišljavaju prog rock, da uvode nove parametre za njegovo kreiranje i, što je najvažnije, iznenađuju publiku, čak i one stare iskusne vukove za koje je teritorija progresivne muzike poznatija od njihovog sopstvenog džepa.
Međutim, dijagnoza bi za PT ove, 2009. godine, ukratko glasila-kreativna kriza.
Iako je već na prethodnom izdanju bilo vidljivo opadanje kvaliteta, ipak je većina onih koji prate njihov rad gajila nadu da je reč tek o neznatnom usporavanju sa kojim će, valjda, PT već na narednom albumu uspeti da izađu na kraj. Nažalost, nisu uspeli.
Da li kreativna razvodnjenost ima veze sa takođe vrlo uočljivim padom kod Katatonie i Opetha, sa kojima PT, zahvaljujući tesnoj saradnji i pre svega ideološkoj povezanosti, čini neku vrstu nezvaničnog svetog trojstva moderne progresivne muzike, nije lako zaključiti, ali je svakako moguće konstatovati da sva tri benda u maltene istom periodu izdaju prilično neubedljive albume. Isto kao što je u jednom trenutku stvoren neverovatan pozitivan hype oko pomenutih sastava, sada imamo situaciju da sva tri benda tonu u glib nemogućnosti da nadmaše prventveno same sebe, a onda i konkurenciju.
U slučaju PT-a, stvar je za nijansu jasnija od ovih ostalih „slučajeva“-na The Incident je preslikano dosta toga što odlikuje solo radove Stevena Wilsona. Štaviše, da je ovaj materijal izdat pod njegovim imenom, moglo bi se reći da pred sobom imamo vrlo jak materijal, u rangu sa ranijim solo radovima; kako ovih 70 i kusur minuta ipak potpisuju PT, nemoguće je izbeći zaključak da nešto debelo ne štima. Odlično osmišljen koncept (možda i najbolji do sada-album govori o različitim traumatičnim događajima i nesrećama koje u trenutku mogu potpuno da promene život čoveka) jednostavno nije ispraćen dovoljno dobrim idejnim rešenjima.
The Incident nije baš moguće porediti sa, recimo, Deadwingom ili In Absentiom jer je premalo zajedničkih imenitelja; umesto toga, logičnije bi bilo ovaj album staviti u ravan sa ranim PT radovima, kada je ovaj bend mnogo više i očiglednije koristio Pink Floyd idiome. Povratak korenima ponekad ume da bude dobar potez ukoliko dođe u pravom trenutku; PT su, međutim, omašili.
Na The Incidentu teško da ćete naći pesmu za žurke ili sedeljke, makar one bile i sa prijateljima koji su zagriženi PT fanovi; ovo je album za solo slušanje. Izrazito mračan i teskoban, vrlo zahtevan za preslušavanje, The Incident se ne može baš okarakterisati kao radio friendly izdanje.
Ukoliko, ipak, napravimo poređenje sa njegovim prethodnicima, uočićemo da The Incidenu fale konkretnije numere i više distorzija; na prethodnom albumu (da ne idemo dalje u prošlost) bilo je zaista efektnih numera (počev od naslovne, preko epske Anestethize do završne Sleep Together). na The Incidentu takvih numera praktično nema. Da ne bude zabune, u ovih 70-ak minuta tu i tamo ima dobrih rifova, baš onakvih na kakve smo navikli kod PT-a, ali se oni gube pod nepreglednim slojevima psihodelije (na momente prilično neartikulisane) i neutemeljene pretencioznosti, koja je, izgleda, najzad uspela da se uvuče i u redove ekipe iz engleskog Hartfordšira.
Uprkos svemu, a naročito prethodno iznetim kritikama, The Incident ipak ima šta da ponudi. Iako na momente naporan, ova album ipak pruža dosta prostora za detaljno proučavanje i analizu, jer su, na kraju krajeva, maštovitost, kompleksnost i zanimljiva aranžmanska rešenja, inače tako tipična za PT-i dalje tu; ovi atributi, ne baš dobro usmereni i artikulisani, ipak i dalje pružaju mnogo, kako u kontekstu progressive rocka, tako i u kontekstu mračne gitarske muzike u globalu.
Čitav problem zapravo i nastaje u relaciji benda sa samim sobom, a ne u relaciji sa scenom kojoj pripadaju, jer, da se ne lažemo, PT već godinama nemaju dostojnog konkurenta na sceni. Dakle, problem nastaje u činjenici da PT trenutno nisu u stanju da se takmiče sami sa sobom i standardima koje su sami postavili. The Incident pada na tom važnom testu i to je jedini njegov „greh“. N. M.
OCENA: 0.0 out of 5.0 stars
*Recenzija je ranije objavljena u magazinu BalkanRock
