Treći album australijsko-britanske elektro rock/drum ’n’ bass ekipe predstavlja razradu koncepta započetog na albumu In Silico. Pendulum su komercijalniji i zvučno moćniji nego ikada ranije, potvrdivši da nije nemoguće izboriti se sa sindromom „drugog albuma“.
Taj drugi album pod nazivom In Silico pojavio se, da se malo vratimo unazad, 2008. godine i zatekao muzičku javnost prilično nespremnu. Bio je to manifest mudrog spajanja elektronike i rocka, konstrukcija drum ’n’ bass ritmova, metal rifova i pop strukture nivelisana tako vešto da je odmah inaugurisala Pendulum u novu elektronsku atrakciju. Možda i nije bilo teško zauzeti taj prostor, s obzirom da su se Prodigy, uprkos solidnom poslednjem albumu, malo umorili, dok su The Chemical Brothers i Fatboy Slim odavno upali u crne rupe sopstvenog monotonog izmodelog univezuma.
In Silico je, dakle, zahvaljujući ubitačno energičnim singlovima Granite i Showdown, kao i promovisanom fascinacijom vanzemaljcima i odličnim živim nastupima, u roku od svega godinu dana, izbacio Pendulum u red najtraženijih bendova današnjice.
Vratimo li se još malo unazad, do prvenca Hold Your Colour koji se danas smatra jednim od drum ’n’ bass klasika (koji ipak nije imao potencijal za veći komercijalni uspeh) postaje jasna geneza benda i njegovo udaljavanje od elektronskih prapočetaka ka gitarskim sazvučjima.
Pokazalo se takođe da su pojedini remiksi koji su prethodili novom albumu, a na kojima su Pendulum remiksovali Led Zeppeline i Metallicu, bili delimičan indikator šta će se dešavati na novom albumu.
Immersion je odmah po pojavljivanju u Velikoj Britaniji uleteo direktno na prvo mesto zvanične Top 40 liste. Sam pogled na listu gostiju je impresivan, a već sam početak albuma, počev od dramatičnog introa preko klasične Pendulum dnb razbijačine Salt in the Wounds do hitične Watercolour pokazuje da Pendulum na novom albumu nisu omašili. Naprotiv, uspeli su da nadmaše master piece kakav je bio In Silico i da obogate i prošire svoj izraz taman toliko da zacementiraju svoje trenutne pozicije jednog od najpopularnijih bendova na planeti.
Izuzetne melodijske linije, eksplozivni ritmovi, okretanje dubstepu (pesme Set Me on Fire i The Island Pt. II) i metalu (Crush i Self vs. Self koju su uradili u kolaboraciji sa švedskim In Flamesom, jednim od najznačajnijih metal bendova današnjice), te nešto laganije numere poput pesme The Fountain (u saradnji sa Stevenom Wilsonom, ubedljivo najtraženijim rock muzičarem i producentom u poslednjih nekoliko godina), čine Immersion mamutskim delom čije će prave konture biti zaista vidljive tek kroz nekoliko godina. Eklekticizam ispoljen u gotovo 70 minuta ne može se svariti na prvi zalogaj, a stvar dodatno „otežavaju“ i Prodigy/Pitchshifter orijentisana furiozna Immunize, sa Liam Howlettom kao gostom, te pravi letnji hitovi Under The Waves, Encoder i The Island Pt. I.
Pobrojane pesme su samo neki od najupečatljivijih momenata koje nudi Immersion. Pored njih, tu su i Witchcraft, Comprachicos, The Vultures i ostale, tako da ćete teško pogrešiti bez obzira koje pesmu odabrali. Iako na prvi pogled deluje gotovo nemoguće sve pomenute elemente strpati na jedan album, a da on pritom bude konherentan, Immersion ipak sjajno funkcioniše kao celina.
Pevač, multi-instrumentalista, producent i mastermajnd Penduluma Rob Swire svoj posao obavio je bolje nego ikad. Bilo da peva u laganijim ili bržim stvarima ili svoje vokale ukršta sa Stevenom Wilsonom, Liam Howlettom i Andersom Fridenom (u već pomenutom fantastičnom drum ‘n’ bass/melodic death metal okršaju pod nazivom Self vs Self), Swire isporučuje nepretenciozne, ali upečatljive i nadasve pamtljive vokalne deonice. Dodamo li tome pomoć MC-ja Ben Mounta i uigranog benda, rezultat i ne može biti ništa drugo do odličan album, koji će u punom sjaju blistati tek tokom živih nastupa na aktuelnoj promotivnoj turneji. N. M.
OCENA: 0.0 out of 5.0 stars
*Recenzija je ranije objavljena na sajtu M@N!
