Bleeding Through: Svako ima pravo na dobar metal

Declaration je naziv novog albuma sastav Bleeding Through. Njime žele da osvoje i neke delove sveta koje do sada nisu, ali i da zapuše usta mediokritetskim „Myspace“ bendovima. Šta su želje, a šta realne mogućnosti, znaćemo možda krajem sledeće godine. Do tada, gitarista Jona Weinhofen

Poisonblack: Dan kada sve krene naopako

Dan iz naslova dođe svakome od nas, jednom ili više puta u toku života. Poisonblack su ga zarobili, pretočili u finu kolekciju pesama i sve to nazvali Dead Heavy Day.   – Gde je gothic metal danas? Šta će se, po tvom mišljenju, dešavati sa ovim pravcem

Meshuggah – ObZen (2008)

Kada je pre tri godine izašao Catch 33, svima je vrlo brzo postalo jasno da je Meshuggah iskopala sama sebi jamu bez neke velike šanse da je zaobiđe. Catch je bio toliko dobar da je postavio vrlo stabilne osnove za najrazličitije moderne tendencije u metalu,

Architects – Ruin (2008)

Petorka iz Brightona (UK) nije morala dugo da čeka na globalni proboj. Iako su momci pre Architectsa svirali u različitim, mahom hardcore bendovima, pod imenom Architects nastupaju od 2006. godine, kada izdaju debi pod nazivom Nightmares. Ubrzo na tržište izlazi i ovde recenzirani Ruin, album

Scar Symmetry – Holographic Universe (2008)

Pojava Scar Symmetryja na metal sceni 2005. godine donela je nešto poprilično novo. Symmetric In Design ponudio je efektan spoj progressive, death, melodeath, cyber i heavy metala, onako kako nije do tada spajan. Naredni album, Pitch Black Progress bio je nastavak Symmetrica, s tom razlikom što

One Way Mirror – One Way Mirror (2008)

One Way Mirror je formiran 2006. godine kada je Guillaume Bideau, aktuelni pevač Mnemica, snage udružio sa David i Franck Potvinom iz grupe Phaze I, Dirk Verbeurenom iz Soilworka i Loic Colinom (Scarve, Watcha). Dve godine rada na debi albumu, Tue Madsen za mix pultom

Horse The Band – A Natural Death (2008)

Njihovu muziku nazivaju Nintendocoreom. Oni koriste kertridže za Game Boy kako bi dobili zvuk koji žele i inkorporiraju ga u svoju razuzdanu svirku. Njihove metaforičke stihove nazivaju „linčovskim“, alaudirajući na, naravno, David Lyncha kao izvor inspiracije. Zvuči interesantno? O, da. I oni zvuče interesantno. Lake

Hackneyed – Death Prevails (2008)

Debi mlađane ekipe iz Nemačke izašao je pod etiketom Nuclear Blast što može da signalizira neke stvari. Prvo, očekujete dobru svirku. Drugo, očekujete dobru produkciju. Treće, očekujete dobre ideje. Na Death Prevailsu ćete sve ovo naći u određenoj meri, ali ne dovoljnoj da „odlepite“ kada

Grave – Dominion VIII (2008)

Sećate se kada dizelaš Nikola Kojo u „Dva sata kvalitetnog programa“ pripuca i uzvikne „Joj, što volim što sam primitivan!“? E, ta sentenca je sasvim prigodna za opisivanje stava Gravea na njihovom novom izdanju, ovde recenziranom Dominion VIII. Daleko od toga da su Grave dizelaši,