Meshuggah – ObZen (2008)

obzenKada je pre tri godine izašao Catch 33, svima je vrlo brzo postalo jasno da je Meshuggah iskopala sama sebi jamu bez neke velike šanse da je zaobiđe.

Catch je bio toliko dobar da je postavio vrlo stabilne osnove za najrazličitije moderne tendencije u metalu, koje se svako malo pojavljuju ili jenjavaju. Takođe, Catch je dao potpuno novu dimenziju fenomenu poznatom kao „technical metal“, redefinišući taj već previše razuđen pojam i tumbajući sve moguće kategorije i obrasce po kojima je „technical“ muzika pravljena.

Meshuggah je, međutim, albumom Catch 33 za jedan izvestan vremenski period (ili bolje reći – broj izdanja) sebe lišila svakog izgleda da izda nešto sasvim sveže i novo, što, opet, potvrđuje tezu da je najteže takmičiti se sa samim sobom.

Švedska ekipa je to očigledno shvatila, pa se na ObZenu nije previše ni trudila da se udalji od Catcha, već je nastavila da razrađuje koncept započet na tom izdanju.

ObZen je fantastičan album, da se razumemo. Počev od otvarajuće Combustion, ludački brze i prilično konkretne (što garantuje prigodan provod na koncertima), pa sve do poremećene Dancer to a Discordant System koja će vas ostaviti razjapljenih čeljusti, Meshuggah i dalje permanetno i na potpuno bezobziran način ponižavaju elementaran ljudski osećaj za ritam i urođenu težnju ka jednostavnošću. 

U najkraćem, ObZene je Meshuggah onakva kakvom je znamo – potpuno neprirodna, ali savršeno logična. Brutalna, precizna, komplikovana, uvrnuta, lucidna, zahtevna za slušaoca, no, u ovom slučaju, ne previše epohalna. To, uostalom, u ovom trenutku i nije bilo moguće niti je bilo potrebe za tim. Osim ako ne mislite da je Meshuggah trebalo da snimi brit-pop album.  N. M.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *