LEPROUS je bio savršen, dok je AGENT FRESCO ukrao šou

Leprous u beogradskom Domu omladine, 10. septembra 2018.

Sinoć su pucale melodije, harmonije i emocije u za naše uslove pristojno popunjenoj sali „Amerikana” beogradskog Doma omladine. Skandinavci Leprous i Agent Fresco su pružili fantastičan muzički performans zbog koga su više puta zasluženo dobili duge aplauze od publike.

Norveški Leprous i islandski Agent Fresco su izabrali Beograd za sam početak ovogodišnje zajedničke turneje koja će brojati više od 50 koncerata po Evropi i Americi. Beograd je došao na red nakon šest uzastopnih svirki i jednodnevne pauze posle Atine. Momci ne staju. I definitivno nakon sabiranja i oduzimanja svih utisaka, sinoć se desio jedan od najboljih koncerata na kojima sam bio do sada. Hvala dobrim ljudima iz Mjölnir Promotions.

Zvuk je bio dobar iako se u pojedinim trenucima činilo da će sve da pukne. Tonovi na gitarama, bubnjevima i ostalim instrumentima se se čuli baš kako treba i nekako žešće u odnosu na studijske albume, pogotovo za Leprous. Svaka čast toncu jer Dom omladine ume da bude nezgodan za nameštanje zvuka. Publika nikad bolja. Toliko spontanih reakcija u atmosferi beskrajnog headbengovanja je proizvelo dužu svirku koja je trajala do iza ponoći. Plus dva bisa.

Svirka je krenula, kako su mi rekli, tačno u 20:30 kada je na binu izašao norveški sastav 22 koji svira progresivni rok. Nažalost, nisam ih čuo i nisam uspeo da saznam nikakav komentar o tome kakvi su bili. Možda su svi čekali zvezde večeri. Stigao sam tačno na vreme kada su Dan Arnarson i ostali momci iz Rekjavika krenuli sa svirkom. Sa nestrpljenjem sam ih čekao jer o njihovoj muzici znam vrlo malo, a čuo sam bezbroj dobrih komentara.

Agent Fresco su pokidali. Odlično su zagrejali publiku za Leprous i to najviše zaslugom harizmatičnog vokala koji baš ume sa publikom, pored toga što izvrsno peva falseto probijajući prirodne granice. Dan širi tako pozitivnu energiju što je i dokazao pred kraj svirke kada je bukvalno prošetao koncertnom salom, pozdravljao se sa ljudima, pevao zajedno sa publikom i na kraju se popeo na miksetu. Ukrao je šou. I čini se da nije bilo radi reda.

Teško je opisati muziku Agent Fresco. Puna je emocija, definitivno. Osećaj je kao da slušate dinamičnu mešavinu norveškog modernog džeza kao što je Matijas Eik sa muzikom alternativnih rok grupa kao što su Dredg, The Mars Volta, pa čak i Seigmen. Bubnjevi su tako dobri i upravo oni unose taj „džezi” momenat u muzici. Ispunili su sva moja očekivanja pogotovo jer ih slušam prvi put. Sledi podrobnije slušanje i čeka se novi treći album.

Einar Solberg, vokal i klavijaturista grupe Leprous

Zaista je bilo teško smanjiti oduševljenje muzikom Islanđana i koncentrisati se na Leprous od kojih se očekivalo dosta. A i pre toga je načinjena greška jer su „pripreme” za koncert bile dubinske. Tražile su se setliste i uživo nastupi po internetu. Na kraju je ispalo savršeno. Setlista je bila drugačija i dobra, iako su očekivano dominirale numere sa poslednjeg albuma „Malina” koji uživo ipak zvuči nekako žešće.

Leprous sviraju „Illuminate” sa poslednjeg albuma „Malina”

Svirka je bila sve bolja kako je koncert odmicao a sve je počelo sada već uobičajenim uvodom čeliste Rafaela. Možda bi u budućnosti uvod trebalo malo skratiti, ne i izbaciti, i tako ga učiniti efektnijim za apokaliptičnu atmosferu koju Leprous uživo stvara. „Bonneville” sa poslednjeg albuma je prva stvar koju je Leprous odsvirao sasvim pristojno u Beogradu. Izbor je čudan za početak svirke jer je pesma sporijeg tempa, ne uklapa se sa uvodom, ali ipak, publika je kupljena kada Einar kaže: „Dobro veče, Srbijo”. Sledi „Foe” sa albuma „Coal” i „Illuminate” sa „Malina” kada stvari već dolaze na svoje mesto. Ostatak koncerta je odličan.

Na svirci se tačno videlo koliko je doom metal ustvari podloga za muziku koju stvara Leprous koju kasnije nadograđuje eksperimentalnim i progresivnim rokom, ali i matematički preciznim metalom. Taj teški temelj dooma se vrlo dobro prepoznao na četvrtoj pesmi koju su svirali – „Third Law” sa albuma „The Congregation” iz 2015. godine. Odmah sledi „Acquired Taste” koju realno i ne moraju da sviraju. Pesma je dobra, ali baš i nije za svirke.

Publika je oduševljenja kada čuju prve taktove numere „The Price” kada svi zajedno kreću da pevaju „A-ha, a-ha”. Perfektna atmosfera u kojoj se baš dobro uklopila Aristides bela gitara Tora Odmunda. Očigledno da je momcima iz Leprous važan i vizuelni nastup. Izuzetno i mistično izgleda kada se svi skupe blizu i krenu da headbenguju. Svetlo samo dodatno dočarava atmosferu. Slede „Down” i „Malina” i odlična „Stuck” stvar koje uživo zvuči baš moćno.

Zanimljivo je da se svirka pre prvog bisa završila obradom pesme „Angel” britanskog dvojca Massive Attack. Možda nepotrebno, jer Leprous zaista ima dobar repertoar, a i nisu svirali „The Flood”. Smešak. U svakom slučaju, prepakivanje nije ispalo toliko loše. Prvi bis se završio sa „Mirage” i fenomenalnim izvođenjem „From the Flame”, nakon čega je Beograd počeo da viče „We want more”. Nešto posle ponoći je Leprous odsvirao „Slave” i tako se ostvarila želja pojedincima koji su tokom svirke neumorno tražili ovu pesmu sa „The Congregation” albuma. Još jedan smešak.

Leprous i Agent Fresco su definitivno bendovi u uzlaznoj putanji u muzičkoj karijeri i bilo bi još bolje kada bi Beograd ponudio još veću publiku i podršku koja je važna za svaku grupu, kao što je već rekao Dan tokom ove fantastične svirke u Beogradu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.