Entombed A.D/Grave u DOB-u: Prljavi Šveđani imaju reč

entombed naslovnaEntombed je ovih dana vrlo aktuelan i to ne samo zbog nove inkarnacije pod nazivom Entombed A.D. Štrokavi death ‘n’ roll je, naime poslednjih nekoliko godina jedan od najzapaženijih trendova u metalu.

Bendovi poput Nails, We Are The Damned, Harm’s Way, Black Breath ili Trap Them stilski možda inkliniraju ratličitim žanrovima, ali je ono što ih objedinjuje upravo ta prljava, masna švedska distorzija koja melje sve pred sobom, a koju su na pijedestal pre mnogo godina postavili upravo junaci ove priče – Entombed.

Mala sala Doma omladine je 8. oktobra prodrmana čisto švedskim kombom. Implode, Grave i Entombed A. D, iako zvučno različiti, zapravo su prezentovali samo delić bogate švedske metal škole.

Implode su svoje umeće prikazali prvi. Iako sam ih propustio zbog posla, čujem da je nastup bio odličan, a i ne sumnjam da kombinacija melodic deatha i thrash metala kakvu oni sviraju dobro funkcioniše uživo. Zato već sada čekam sledeću priliku da ih pogledam i ispravim ovaj minus.

implode

Grave su na scenu izašli oko 22h. Ko se ikada bar površno upoznao sa njihovim radom, zna da je u pitanju čist death metal sa tek neznatnim thrash uticajima. Karijera koja traje od ’88. godine svedoči o tome da je i u dugom periodu moguće zadržati integritet i početne pozicije, a s obzirom da publika to često zna da ceni, Grave danas uživaju kultni status i naklonost verne baze fanova koja ni ovog puta nije podbacila.

Iako im nije prvi put da sviraju u Srbiji, solidno popunjena mala sala DOB-a ukazuje na to da fanovi nisu zasićeni ovakvim zvukom, što i pokazuju tokom jednosatnog nastupa švedske mašinerije.grave

Bez obzira da li sviraju Inhuman, Deformed ili You’ll Never See, Grave samouvereno vladaju scenom i vide se sviračka kilometraža i uigranost, a upravo je to ono što je, bar meni lično, najzanimljivije gledati kod ovog benda. Imaju dobar odziv publike, šutke su tu, slemovanje takođe i sve u svemu, ovo je dobra sredina večeri čija kruna treba da budu Entombed A.D. Iako nisam preterani fan stila kakav neguju recimo Grave, Vomitory ili Vader, ovo je bilo pošteno razvaljivanje, prava destrukcija bubnih opni žestinom i brzinom, ali često i potmulim, zagrobno sporim rifovima. Od Gravea za ovaj put sasvim dovoljno, a diskografija je već u plejeru, da se pijetet ponovo ispoštuje narednih nedelja.

Entombed A.D. svoj set počinju nešto posle 23 časa. Ono što smo imali prilike da vidimo i čujemo u narednih sat i po vremena najkraće bi se moglo opisati jednom rečju ovako: Žurka. Sa velikim “Ž”. Od prvih rifova, onaj masni, prljavi zvuk zakuca ti se u lobanju i razara je do kraja koncerta. Kill to Live je prva numera koju su Šveđani odsvirali, a koja inače otvara prvi album nove inkarnacije Entombeda pod naslovom Back To The Front.

Generalno, međutim, momci nisu preterano insistirali sviranjem numera sa novog albuma. Znaju da je publika gladna starog materijala i to maksimalno poštuju. I For An Eye, Stranger Aeons, out of Hand, Wolverine Blues, Left Hand Path, Damn Deal Done, Chaos Breed samo su neke od udarnih numera iz njihovog kataloga kojima su nas velikodušno počastili. Lično se ne bih bunio da su odsvirali i Hollowman, recimo, ali to bi bilo suviše, jer koje se god numere iz njihove diskografije dohvatimo, verovatno je nečija omiljena i valjalo bi je svirati.entombed 02

U publici očekivano – haos. Šutke sve vreme, polivanje pivom i vodom, opšte ludilo kojem odlično raspoloženje benda prilično doprinosi nešto je što se, uz unikatni zvuk Entombeda, valja uživo iskusiti da bi se zaista pojmilo. Pevač Lars Goran Petrov, polu Šveđanin-polu Makedonac živo komunicira sa publikom na nespretnom srpskom jeziku tokom celog koncerta i to dodatno podgreva atmosferu.

Efektnih sa i kusur vremena je prošlo pre nego što su se Entombed A.D. povukli sa scene. A za bis, na koji se uskoro vraćaju, ostavili su još dvadesetak minuta nepatvorene žestine, da iscede još tih nekoliko atoma i graški znoja, pa da napuštamo poprište dešavanja. Tako je i bilo.

Iza ovog nastupa ostao je utisak o fenomenalnoj atmosferi kakvu retko koji bend ume da napravi. Bez obzira što ovo nije originalna postava, sound je ispoštovan potpuno, duh benda je i dalje i tu i to su zapravo jedine dve stvari koje su zaista bitne u ovoj priči. Pa do sledećeg viđenja.

FOTOGRAFIJE USTUPIO FILIP ANDREJEVIĆ/CELU GALERIJU POGLEDAJTE NA SAJTU SVET GITARA

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *