E-Play u Domu omladine: Buka i bes

e playMesto: Dom omladine, Beograd
Vreme: Petak, 6. novembar 2009.

Buka i bes koju je E-Play sinoć isporučio u Pogonu Doma Omladine, sručili su se na malobrojnu publiku punom snagom, te bi se moglo reći da je 10-godišnjica benda proslavljena na sasvim adekvatan način.

Tri albuma, 10 godina postojanja, koncept ženskog benda na još uvek testosteronima nabijenoj srpskoj rock sceni i autentični melanž živog drum ’n’ bassa, elektronike i minimalističkog rocka koji neretko zalazi na teritoriju raspojasanog noisea, svakako su činjenice koje beogradskom E-Playu daju na egzotičnosti i na osnovu kojih im se može prikačiti epitet autohtonosti, bar kada je domaća scena u pitanju.

U ambijentu u kom se rock bendovima još uvek smatraju „veličine“ čije se numere češće mogu čuti na svadbama i novogodišnjim dočecima nego na tematskim večerima u brojnim gradskim klubovima, E-Play i posle 10-godišnjeg aktivnog delovanja zvuče zanimljivo. Shodno tome, njihovi ne baš česti nastupi predstavljaju nešto čemu zaista vredi prisustvovati, što se potvrdilo i sinoć u Domu omladine.

Pred ne baš sjajno popunjenom Velikom salom, oko 22 časa najpre su se na bini pojavili bubnjar Damjan Dašić i Danilo Nikodinovski (gitarista i pevač post rock/sludge sastava Consecration), koji će, pokazaće se kasnije, imati veliku ulogu u obogaćivanju E-Play zvuka. Ubrzo potom, Iza dva velika bela platna naziru se vitke siluete Maje Cvetković i Biljane Todorovski i – šou je mogao da počne.

In The Middle predstavlja sasvim dobru uvertiru; Lagana i suptilna, sa narastajućom tenzijom i nagoveštajem onoga što će tek doći; jedna prolećna numera dok napolju pljušti k’o iz kabla, bila je dovoljna za opuštanje i pripremu za veliku zvučnu eksploziju, koja je nastupila u idućoj Sramota, sa poslednjeg albuma Drago mi je da smo se upoznali.

Koncert je najavljen i kao promocija poslednjeg albuma, i kao obeležavanje 10-godišnjice benda, te je E-Play set šarao numerama sa starih albuma (Nikada, Zaboravi, Visoko Daleko, Prvi pogled tvoj…). Prepoznatljiva energičnost povremeno nas uvodi u žestoke noise izlive koje diktira Majina monstruozna bas gitara, ali i britki gitarski rad Danila Nikodinovskog.

Na momente odsečne, ali mnogo češće psihodelične i ambijentalne, njegove deonice daju novu dimenziju E-Play zvuku i potvrđuju da je Danilo odličan izbor za nadogradnju soničnih E-Play divljanja. 

Bubnjar Damjan je standardno odličan, i na momente deluje kao da ima koju ruku viška. Negde na polovini koncerta, Maja najavljuje bubnjarku Repetitora Milenu, koja kratko i efektno lupa doboše i činele na Better Than You i svojom energijom i spontanošću prilično razgaljuje publiku.

Ipak, tokom većeg dela koncerta publika ne reaguje preterano burno, tu i tamo se pleše i aplaudira. Možda bi se to moglo pripisati povremenoj monotoniji u koju E-Play zapadaju, te nastupu za nijansu predugom nego što bi to možda trebalo. Ipak, Zašto? i Goocha ponovo dižu tenziju i daju na dinamici, tako da bend nastup elegantno privodi kraju i nestaje sa scene. Publika, međutim, želi bis, pa se E-Play vraća i ponovo izvodi Sramotu u donekle proširenoj verziji, čime adekvatno zaokružuju sat i po svoje rođendanske svirke.

Iako je posećenost bila slaba (jedan od uzroka malog odziva publike je sigurno i cena karte od 700 dinara), sinoćni koncert je zadvoljio očekivanja u pogledu kvaliteta.

Efektno, žestoko i beskompromisno, reči su koje najbolje opisuju ono što smo videli i čuli u DOB-u. Pokazalo se da je, uprkos činjenici da dugo vremena tek tavori, alternativa u Srbiji još živa i da ume da grize ukoliko joj se dovoljno približite. To svakako nije dovoljno da zadovolji sve apetite, ali jeste dobra baza za revitalizaciju ovog dela scene, ako do toga ikada dođe. N. M.

*Izveštaj je ranije objavljen na sajtu Popboks

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.