Destiny Potato su domaći progressive metal/djent sastav koji je, iako je tek pre nekoliko dana izdao svoj debi album, već stekao zavidnu reputaciju u metal krugovima širom sveta i zatalasao scenu.
Usudiću se da kažem da su to učinili prvenstveno svojom hrabrošću, jer je čak i u globalnim okvirima malo bendova u žanru koji toliko, a tako kvalitetno eksperimentišu.
Destiny Potato danas rade u sastavu Aleksandra Đelmaš (vokali i klavir), David Maxim Mićić (gitare i klavijature), Milan Jejina Yeky (bubnjevi), Bojan Kvočka (bas) i Dušan Vanja Andrijašević (gitara). Reč je o ekipi koja je tehnički izuzetno potkovana, a ni kompozitorske veštine im ne manjkaju.
Album “Lun” zvanično je izašao 13. maja u režiji benda (trenutno nemaju izdavača) i reč je o o izdanju koje bi trebalo da presluša ne svako ko voli metal, već svako ko voli muziku. Jer, iako bazično ovo jeste metal album, on je istovremeno i jako daleko od metala. Odlični rifovi, iznenađujući aranžmani i kompozitorska rešenja, kao i sjajan vokal Aleksandre Đelmaš, samo su neki od elemenata koji “Lun” čine vanserijskim izdanjem. O “Lunu”, ali i brojnim drugim temama u intervjuu za Plejer govori ova zanimljiva ekipa.
– Album Lun je izašao zvanično 13. maja. S obzirom na to da ste dugo golicali maštu fanova, najzad će biti u prilici da čuju famozni prvenac. Koliko ste pesama smestili na njega i kako biste vi opisali Lun?
Hvala! Na albumu će biti 12 numera, što se nas tiče mi gledamo na ovaj album već dve godine kao na jedan simpatičan pop album prošaran raznim stvarima koje se nama lično sviđaju!
– Krajem marta ste objavili vrlo zanimljiv lyric video za pesmu Love song. Odavno nisam čuo djent koji se toliko približio popu i mejnstrimu. Da li je to pravac u kojem će se DP kretati u budućnosti ili je ta pesma jedan od onih hitova koje svaki album treba da ima?
Pesma Love Song je samo jedan od izraza u kojima smo se našli a da li će biti hit ili ne, to će slušaoci najbolje odrediti. Bilo je puno debate oko toga na netu da li smo mi zapravo “djent” ili ne, a kao što smo naveli za album Lun, mi smo jedan bend koji svira pop!
– Često se čuju mišljenja da nema više dobre muzike, da je sve već snimljeno u svim žanrovima, ali vi ste čist dokaz da to nije tačno. Šta mislite o metal sceni danas?
Hvala na komplimentu! Metal scena je prepuna hrabrih, novih umetnika koji se ne stide da probaju nove stvari, a isto tako ima i ljudi koji recikliraju neke ideje, kako na uspešan tako i na manje uspešan način. Divne stvari možete čuti od bendova Monuments iz Londona, Skyharbour iz Indije, Tesseract i Textures su skoro pa već provereni umetnici koji nikad ne ostavljaju slušaoca ravnodušnim.
– Kakav stav imate o muzičkoj industriji i pirateriji? Koliko je internet olakšao, a koliko otežao stvari u muzici?
Muzička industrija i piraterija su u ovom trenutku izuzetno povezane, svakako mi živimo od toga što radimo, izuzetno cenimo kad naiđemo na podršku u bilo kom formatu, a sa druge strane izuzetno je bitno da naša, a i muzika bilo kog umetnika, dopre do što većeg broja ljudi. Prosto je, ako ne dozvolimo nekome da čuje našu muziku, teško da će imati priliku da mu se svidi i da je podrži na bilo koji način, finansijski ili bilo kako drugačije.
– Bili ste prvi bend sa ovih prostora koji je potpisao za izdavačku kuću Century Media, ali je saradnja brzo okončana? Šta se tu tačno desilo, zašto je došlo do prekida?
Mi zapravo i dalje sarađujemo sa pojedincima iz navedenog labela, ali ne direktno sa samom izdavačkom kucom. Vreme će pokazati da li smo mogli da izvagamo tu odluku drugačije ili ne, za sada smo zadovoljni kako se stvari odvijaju.
– U muzici Destiny Potatoa se mogu prepoznati vrlo raznovrsni uticaji. Koji muzičari, umetnici, bendovi…vas inspirišu? Šta slušate privatno?
Ima ih stvarno izuzetno mnogo, na mestima na kojima biste ih najmanje očekivali zapravo: Devin Townsend, Dream Theater, Periphery, Justin Timberlake, Gretchen Parlato, Avishai Cohen, Roy Hargrove, Muse, Planet X… lista je stvarno preduga.
– Nastupali ste na Euroblast festivalu, događaju koji svake godine okuplja svetski krem u djentu i modernijem progressive metalu. Kakvo je to iskustvo bilo za vas?
To je tačan opis tog festivala, a oba puta kad smo nastupali iskustvo je bilo neprocenjivo. Izuzetan je osećaj kad upoznate par iz Kijeva koji vam kaže da su vozili ceo put od Kijeva do Kelna samo da bi videli vaš nastup od 30-ak minuta. Jedan od najupečatljivijih trenutaka je taj gde svi bendovi jedva čekaju da sviraju svojoj publici, koja jedva čeka da čuje svoje omiljene bendove. Ta međusobna povezanost je ono što je najočiglednije i što je ostavilo najveći uticaj na nas.
Preslušajte album ‘Lun’ na Bandcampu
– Kako gledate na domaću scenu? U nekim zemljama je scena izgrađena do te mere da postaje jedan od nacionalnih brendova, ali je kod nas situacija daleko od toga. Šta tu fali?
Domaća scena takođe ima veliki broj izuzetno talentovanih umetnika koji prosto nakon nekog vremena kao da odustanu od svoje muzike zbog različitih faktora. Ono što je najveća razlika po našem mišljenju jeste to da bendovi koji sviraju na festivalima kao što su Euroblast jedva čekaju da sviraju svojoj publici, na isti način kao što publika jedva čeka da sluša svoje omiljene bendove!
– Prilično polažete na vizuelni identitet benda u svim segmentima. Koliko je imidž važan za jednu grupu u 21. veku i zašto?
Hm… imamo devojku u bendu, ne možemo da izbegnemo da izgledamo lepo 🙂 Imidž kao imidž je važan u 21. isto toliko kao i u 20. veku, to je sve deo izraza jednog umetnika 🙂
– Mnogi osporavaju djent kao pravac iz raznih razloga, ali on opstaje i konstantno se menja. Kakva su vaša očekivanja u vezi sa njegovom budućnošću, u kojim smerovima bi mogao da se razvija?
Hm… tražiš od nas da gledamo u budućnost… a kristalna kugla nam je ostala u studiju za probe… 🙂 Umetnici koji su hrabri i koji traže kvalitetan izraz neće moći da izbegnu, a da ne naprave novi evolutivni korak u bilo kojem obliku umetnosti, tako da jedva čekamo da čujemo nešto novo, što će se možda pojaviti pre nego što mislimo! 🙂
