Conception – My Dark Symphony (2018)

Nisam ih odavno slušao, štaviše, potpuno sam zaboravio na Conception koji je devedesetih izbacio četiri dobra albuma nakon čega su se Roy Khan, Tore Østby, Ingar Amlien i Arve Heimdal razišli, svako svojim putem.

Jedan od najboljih vokala u metal zajednici Roy Khan je 1997. prešao u progresivni Kamelot sa kojima je proveo sledećih 11 godina i snimio sedam albuma, uključujući fenomenalni „The Black Halo”. Neočekivano ih je napustio u aprilu 2011. godine.

Gitarista Tore Østby se posvetio još jednom norveškom progresivnom bendu Ark koji nije dugo opstao na sceni iako su probali ponovo da se okupe 2009. godine. Ipak, objavili su dva zaista dobra albuma: „Ark” 1999. i „Burn the Sun” 2001. godine.  

Basista Ingar Amlien je zakoračio u death metal vode stvarajući muziku za Crest of Darkness, koji iza sebe ima bogatu diskografiju od sedam studijskih albuma, ali bez nekog velikog primetnog uspeha. Bubnjar Arve Heimdal se nije bavio muzikom.

Norvežani iz Conception su se ponovo okupili 2005. godine, kada su svirali 15 pesama na velikom šestom „ProgPower” američkom festivalu u Atlanti zajedno sa bendovima Orphaned Land, Manticora, Angra. Tri godine kasnije su probali ponovo da sviraju, barem se tako pisalo, ali bez uspeha.  

Ipak, sedam godina od kako se Roy Khan povukao sa muzičke scene i provodio vreme u crkvi u kojoj je radio, kvartet početkom novembra ove godine izbacuje singl „Re:Conception”, a zatim i fantastični EP My Dark Symphony.     

Prvo izdanje Norvežana posle 20 godina počinje ne tako inovativnim instrumentalom čija je jedina svrha da uvede slušaoce u pesmu „Grand Again” koja počinje eksplozivnim rifom nakon čega kreće mistični Khan. Pozadina je začinjena skoro neprimetnom, ali zanimljivom elektronikom.    

Druga numera Into the Wildje melodična i dobro struktuirana, ali se pojedini delovi ponavljaju, što je zasmetalo. Počinje ritmično i nekako tribalno, a završava se baš moćno. Negde na sredini ide zanimljiva solaža. Podseća na Kamelot.  

„Quite Alright je izvesno najbolja stvar na albumu – ritmična, puna harmonija i sa odličnim pevljivim refrenom. Za razliku od ostalih numera, više je progresivna u rock smislu, pogotovo od trećeg minuta kada se završava solaža. Conception je definitvno ponudio novi zvuk na ovoj pesmi.

Sledeća stvar „The Moment” je sporijeg tempa, melodična i prijatna za slušanje, ali je verovatno najslabija stvar, što naravno ne znači da nije dobra. Počinje nežnim tonovima na klaviru na koje se pažljivo ubacuju emotivni vokali. U pojedinim trenucima deluje kao himna. Baš je onako umetničko progresivna.

Na kraju je nesumnjivo filmska i epska My Dark Symphony” u kojoj dominiraju Roy Khan fantastične glasovne mogućnosti u preko šest minuta, koliko traje ova pesma. Osećajna i deluje kao putovanje po mračnim prostorima. Besprekoran refren i odlično ubacivanje ženskih vokala.

U suštini, progresivni norveški Conception se posle 20 godina vraća u potpunom sjaju ispunjen melodičnim gitarskim harmonijama i mističnim emotivnim vokalima, a na pojedinim mestima i naprasitim rifom. Više i nije potrebno.

OCENA: 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.