Category Archives: Albumi

Textures – Dualism (2011)

Kada se matematika ozbiljno umeša u muziku, stvari postanu vrlo zajebane. Progressive metal je, doduše, oduvek bio zadužen da nam samelje mozgove, ubaci nas u neparne ritmove i po mogućstvu polomi vrat dok pokušavamo da glavom pratimo taj ritam, ali…ispostavilo se da su to zapravo

Red Hot Chili Peppers – I’m With You (2011)

Možda bi, u ime klasičnih priča o „odrastanju“, „sazrevanju“ i „uplovljavanju u mirne vode“, bilo politički korektno reći da i Peppersi imaju pravo da snime bluzerski miran album, onaj koji podrazumeva nekakvo zvučno pročišćenje i šalje poruku „Hej, pa mi smo sada očevi, moramo da

Jamie Woon – Mirrorwriting (2011)

Ukoliko ste mislili da je r’n’b/soul pod potpunom dominacijom nafuranih američkih producenata, koji umeju da naprave hit, ali ne i dobru pesmu, pravi je trenutak da razvejete svoje iluzije. Pravo iz Londona, ravno u stomak, stiže porcija r’n’b svežine. Ako u ovom trenutku postoji išta eksperimentalno u

Prodigy – World’s on Fire (2011)

Svako ko je tokom veselih devedesetih doručkovao jungle, a dvehiljaditih za glavno jelo odabrao big beat, ni u ludilu nije mogao da zaobiđe Prodigy. Jer, upravo smo meso te zveri najpre doručkovali a potom i ručali. A kada su se pojavili, beše ta oštra, antologijska srpska podela na„rokere“ i „dizelaše“. Podela ne samo po

Mobthrow – S/T (2011)

Mobthrow je projekat holandskog umetnika, producenta i muzičara Angelosa, koji je svojim radovima već dobrano uspeo da protrese evropsku elektronsku scenu. Dodamo li da je čovek viđeni matematičar, svakako možemo biti sigurni da njegov self titled album može ponuditi sve osim dosade. Projekat o kojem govorimo može

Radiohead – The King of Limbs (2011)

Radiohead je svakako jedan od onih bendova čije se ime izgovara i piše sa strahopoštovanjem. To, međutim, nikako ne može da se kaže za njihov novi album The King of Limbs. Dok je prethodni album, In Rainbows, bio zanimljiv i svež, a u biznis smislu i revolucionaran (momci su

White Lies – Ritual (2010)

Post punk revival već godinama drma svet alternativnog roka dopirući i prelazeći čak i granice iritantno komercijalnog MTV-ja, no sve vreme uspeva da održi integritet, sa jedne, i svežinu, sa druge strane. I taman kada pomislimo da je to TO, da su ispaljeni svi meci

Diskreet – Engage the Mechanicality (2010)

Dobrog i beskompromisnog death metala danas je vrlo malo, što je poražavajuće, uzmemo li u obzir enorman broj mladih bendova koji se danas bave ovim podžanrom. Može se reći da su na tom planu verovatno najviše (ukoliko govorimo o mladim bendovima) uradili Job For A

HIM – Screamworks: Love in Theory And Practice (2010)

HIM je, kao bend, nekada imao smisla, ali je danas, posle skoro dvadeset godina bitisanja na sceni, koje pritom nije uvek bilo ispraćeno dovoljnom dozom kvaliteta, njegova pojava u velikoj meri obesmišljena. To se možda upravo i dešava zbog njihove preterane prisutnosti, jer hiper produkcija

Soilwork – The Panic Broadcast (2010)

Posle gotovo katastrofalnog učinka na albumu Sworn to a Great Divide iz 2007. godine, Soilwork na novom izdanju pod nazivom The Panic Broadcast ukraštaju najbolje elemente sa Stabbing The Drame, Figure Number 5 i nešto starijeg Natural Born Chaosa. Pritom, udeo novih, ne baš uobičajenih

Rihanna – Loud (2010)

Nirvana je izraz kojim budisti opisuju ništavilo, stanje svesti koje nastupa neposredno pre gašenja života i oslobađanja od ovozemaljskih strasti. Često je opisuju i kao prazninu. E, ako je nirvana ništavilo, odnosno praznina, onda je Rihanna na svom novom albumu zastrašujuće blizu tom budističkom idealu.