Mesto: Dom omladine Beograda
Vreme: 26. decembar 2008.
Block Out uredno okuplja veoma raznovrsnu publiku, što navodi na pomisao da na domaćoj sceni postoji prilično obuhvatan zajednički sadržalac: mrak.
Već na ulazu u Dom omladine bilo je upadljivo veliko šarenilo publike koja je došla da vidi Block Out. Melanž darkera, rockera, metalaca i ljudi priklonjenih raznim drugim stilovima na nekom drugom koncertu bi vas iznenadio, ali ne i na svirci Block Outa. Sintetički efekat koji stvaralaštvo Block Outa postiže donekle podseća na efekat kakav su svojevremno postizali Alice In Chains.
“Šarenilo” se u veliku salu DOB-a smestilo oko 21:30; kašnjenje početka nastupa od nešto više od pola sata nikome nije smetalo.
Negde oko 21:45 iz potpunog mraka počinju da dopiru uvodni tonovi za Tri korne penal. Huk publike i aplauz za trenutak nadjačavaju zvukove koji dolaze sa diskretno osvetljene bine, ali hipnotički rif ubrzo preuzima primat i prisutne tera na tišinu.
Mite nema tamo gde bi trebalo da bude – mesto na sredini bine je prazno, mikrofon je usamljen. Odjednom, scena biva osvetljena, a jedan snop svetla pada na krupnu priliku sa kačkertom koja stoji iznad benda, na nekoliko metara visokom platou u levom uglu scene. “Polako prolazim korakom tihim, da ne remetim mir, grad je divan dok se budi…“ adekvatni su stihovi za početak nastupa jednog od najmračnijih rock sastava koje je domaća scena ikad iznedrila.
Gotovo bez ikakvog kontakta s publikom, u oskudno osvetljenom i asketski nameštenom ambijentu, Block Out po ko zna koji put suvereno pristupa seciranju života kakav on ume da bude – nemilosrdan, taman, beznadežan i gorak. Teška lirika prepliće se sa sveprisutnim gitarskim radom Nikole Vranjkovića; utisak je da zvuci njegove ljubimice dolaze iz svih mogućih pravaca i natapaju svaki atom prostora.
Mita silazi sa platoa. Sledi Deponija, a za njom i Finansijska konstrukcija. Ova druga, muzički na ivici optimizma, lirski teško defetistička, izvedena statično – sasvim je u duhu Block Outa. Publika tiho peva. Čini se da bi svaki glasniji ton bio svesno narušavanje gotovo uzvišene atmosfere koja je uspostavljena.
Prvo remećenje psihodeličnog putovanja došlo je u vidu numere Vertikalno gledano, jednog od najžešćih momenata u opusu Block Outa. Mita je opet na platou, “iznad svih”. Prisutni se neznatno pokreću, ali ipak i dalje ostaju prilično mirni.
Nižu se Čarobni akord, 1228 (Zečevi beli), Majdan, Trenje… Klavijature se stapaju sa gitarskim odjecima u gotovo organsku celinu, stvarajući vrlo specifičan osećaj – kao da je muzičara na sceni više nego što ih ima. S vremena na vreme, klavijaturista Dejan Hasečić se prihvata gitare, taman onoliko koliko i Vranjković povremeno odmenjuje Mitu u ulozi pevača i frontmena, što sve zajedno ukazuje na to da je Block Out kakav znamo samo jedna od varijanti, koja je sklona redefinisanju.
Mita osobenom ekspresijom, pokretima, grimasama, mimikom i ostalim prepoznatljivim izvođačkim manirima privlači pažnju, definitivno potvrđujući reputaciju jednog od najinteresantnijih frontmena u Srbiji. Prvi highlight je izvedba pesme Protiv sebe. Intimno razotkrivanje, potpuna identifikacija ljudi na sceni i onih ispred nje, sliva se u samo jednu ideju: svako ponekad, u nekom smislu, igra protiv sebe. Dolaze i neki neobjavljeni komadi, poput Sve što mogu. Petočlana ekipa potom još više umrtvljuje atmosferu – Najduži je poslednji sat i Dan koji nikad nije došao bacaju publiku u potpuni down.
Koncert je već ušao u treći sat. Čeka se veliki krešendo. Vranjković menja žice na gitari. Ubrzo, petorka je ponovo na bini. Počinju Nedostupna polja, na šta publika burno reaguje, a potom i medley SDSS/Godina sirotinjske zabave. Čak i posle nekoliko sati svirke, sve pršti od energije. Muzičari su mokri od znoja ali ne pokazuju znake umora, niti želju da prestanu. “Ako me voliš, pomozi mi, pucaj u čelo”, urla Mita, nadjačavajući se sa publikom i nagoveštavajući skori završetak koncerta.
Kraj nastupa označila je furiozna Blentostamin, sa sve Mitinom teatralnom “volim šlagere-Sinatru-i-Lea Martina“ izvedbom, koja se najpre ogleda u komičnom igranju na sceni. Sledi Tehno…logija – sasvim primeren završetak trosatnog nastupa beogradskog sastava, koji je pokazao da su retki, ali kvalitetni nastupi formula koja sasvim dobro funkcioniše, ukoliko bend to sebi može da priušti.
Block Out je sigurno jedan od takvih. N. M.
*Izveštaj je ranije objavljen na sajtu Popboks
