Declaration je naziv novog albuma sastav Bleeding Through. Njime žele da osvoje i neke delove sveta koje do sada nisu, ali i da zapuše usta mediokritetskim „Myspace“ bendovima. Šta su želje, a šta realne mogućnosti, znaćemo možda krajem sledeće godine. Do tada, gitarista Jona Weinhofen nas, u ime Bleeding Through-a, ubeđuje da vredi poslušati Declaration.
– Šta očekujete od albuma Declaration, koji se krajem prošle godine pojavio u prodaji?
Verujemo da je Declaration naše najbolje izdanje do sada. Iako je sličan našim prethodnim izdanjima, on inkorporira neke nove uticaje, kao i genijalan producentski rad Devin Townsend-a. Nadamo se da ćemo zahvaljujući ovom albumu posetiti i neka mesta na kojima nikada ranije nismo bili, poput Rusije, Južne Afrike ili Tajlanda.
– Koja je razlika između Declaration-a i ostalih Bleeding Through izdanja?
Declaration je mračniji, teži i agresivniji od bilo čega što smo do sada uradili. Kada tome dodamo i znatno bolju produkciju, zaista se nadamo da će ovaj album prosto oduvati i nove i stare fanove.
– Možeš li nam opisati sedam godina istorije Bleeding Through-a. Šta bend znači za tebe lično i za vas kao kolektiv?
Iako sam u bendu svega oko godinu ipo dana, oduvek sam bio njegov fan i istorija benda je jako bitna za mene. Bend za nas zaista predstavlja sve. On je naš hobi, naša karijera i, na kraju krajeva, naš život. Ko zna šta bi svako od nas radio da nije benda. Veoma smo srećni zbog činjenice da imamo priliku da putujemo po svetu i pritom zarađujemo od onoga što volimo da radimo. Sjajan je osećaj kada možeš da stvaraš muziku i prezentuješ je ljudima.
– Šta misliš o modernoj metal sceni? Koje su njene dobre i loše strane?
Upravo tako. Uvek postoji dobra i loša strana. Moderna metal scena ima neke neverovatne bendove, ali i dosta onih mediokritetskih, koji su nekako umislili da je moguće biti uspešan bez teškog rada i jakog integriteta. Takođe, čini se da je sve manje metal bendova, što znači da je sve manje i onih loših. Ono što sam oduvek prezirao na metal sceni je elitizam. Ideja da ne možeš doći da slušaš određeni bend na određenom mestu zato što ne piješ pivo, nemaš dugu kosu i nosiš široke pantalone i XL t-shirt majicu, je krajnje glupa. Ljudi bi trebalo da imaju priliku da izgledaju kako žele i da sviraju onoliko “tešku” muziku koliko oni misle da treba. Sve ostalo podrazumeva otuđivanje i eliminisanje fanova sa scene. Na sceni je suviše generičkih bendova. Svi zvuče isto i postaju uspešni zato što odrade dobar posao na Myspace-u, recimo. Voleo bih da znam bendove koji naporno rade i koji dospeju do dobrih pozicija zahvaljujući ispravnoj radnoj etici. Ne dopadaju mi se oni koji se probiju zato što je internet rekao da su popularni.
– Šta slušaš ovih dana? Daj nam listu svojih pet omiljenih albuma i objašnjenje zašto voliš baš ta izdanja.
Soilwork – The Chainheart Machine – ovo je jedna od prvih ploča koje sam čuo, a koja objedinjava thrash, melodiju, dobre solaže i heavy vokale i to je i dalje moja omiljena ploča. Zvuk koji je bend postigao na ovom izdanju je neverovatan.
Dimmu Borgir – Puritanical Euphoric Misanthropia – ploča koja je vrlo mračna, brza i heavy. Volim Dimmu Borgir, jer sam fan metal bendova koji koriste simfonične deonice i klavijature.
In Flames – Clayman – Jedan od najboljih švedskih albuma ikada. Sve melodije su fantastične. Takođe, ovo je moj omiljeni album koji je producirao Fredrik Nordstrom.
Mors Principium Est – Unborn – mali metal bend iz Finske koji sam otkrio pre nekoliko godina. Svi njihovi albumi su odlični, ali mi se Unborn naročito dopada.
The Red Shore – Unconsecrated – prvi dugosvirajući album benda mojih dobrih prijatelja. Pomagao sam im u radu i mogu reći da je reč o albumu koji će uneti novu dimenziju na australijsku metal scenu.
– Kako provodiš svoje slobodno vreme?
Dosta vremena trošim na poslove koji nemaju veze sa bendom. Pomažem Red Shore-u i takođe bukiram turneje za bendove u Australiji (odakle sam poreklom). Veliki sam fan filma i gledam mnogo filmova kada imam vremena. Takođe, s obzirom da smo često na turnejama, trudim se da što više slobodnog vremena provodim sa prijateljima i porodicom.
– Koliko znaš o evropskoj metal sceni? Mnogo metal bendova i fanova iz Amerike je prilično hermetično po tom pitanju.
Veliki sam fan mnogih evropskih bendova, naročito skandinavskih melodeath bendova. Činjenica da Evropa ima neke od najvećih metal festivala na svetu dovoljno govori o tome koliko dobru metal scenu ima.
– Mnogo bendova danas prilično vodi računa o svom izgledu i imidžu. Koliko je taj segment danas važan u metal muzici?
Voleo bih da kažem da to nije važno, ali bendovi se danas sve niše trude da izgledaju “metal”, puštajući sve dužu kosu i noseći sve veću garderobu. Mislim da ti bendovi pokušavaju da, vodeći računa o modi i imidžu, kreiraju poseban “metal” styling. Mislim da nije toliko bitno voditi računa o imidžu i pozerisati, ali nemam problem sa onima koji to rade. Na kraju krajeva, svi žele da izgledaju dobro, zar ne?
– Možemo li očekivati evropsku turneju u skorijoj budućnosti?
Već smo krajem prošle godine uradili turneju sa Bullet For My Valentine i Lacuna Coil širom UK i Evrope, a headline turneja u Evropi trebalo bi da počne aprila ove godine i tada bi publika trebalo da se na pravi način upozna sa albumom Declaration.
– Šta možemo očekivati od Bleeding Through u budućnosti? Neke velike promene ili…?
Dosta turneja, prvenstveno. Pokušaćemo da posetimo što više neobičnih zemalja, jer smo već svirali u svim većim i značajnijim državama. Cela 2009. godina biće posvećena turnejama i putovanjima.
– Imaš li neku poruku za fanove u Srbiji i ostalim Ex-Yu državama?
Nadamo se da ćemo posetiti Srbiju na sledećoj turneji. Svako ima pravo da vidi i čuje dobru metal muziku.
– Na kraju, da li ti je draža američka ili evropska metal scena?
Evropska. Mnogo mojih omiljenih bendova je iz skandinavskog područja. Zvuk koji dolazi iz tog dela sveta je jednostavno fenomenalan. Tako brz, tako težak i tako melodičan. Amerika ima neke odlične bendove poput Slayer-a i Pantere, ali američki bendovi jednostavno ne uspevaju da uhvate zvuk kakav imaju “severnjaci”. N. M.
*Intervju je ranije objavljen u magazinu Butcherian Vibe
