Balkan Beat Showcase: Brisani prostor

damir avdicMesto: Šipražje, Beograd
Vreme: 13. decembar 2008.

Prvi dan konferencije Balkan Beat završen je sinoćnim nastupima Nežnog Dalibora, Repetitora i Damira Avdića pred prepunim Šipražjem.

Prvi dan dvodnevne konferencije Balkan Beat završen je nastupima dva srpska benda i jednog bosanskog soliste. Na poprištu dešavanja, u klubu Šipražje, publika je uživala u svirci nekolicine alternativnih izvođača, krešendu prvog dana seminara novinara, kritičara, producenata, izdavača i svih onih koji su na različite načine uključeni u funkcionisanje (ostataka) regionalne muzičke industrije.

Nežni Dalibor na scenu je izašao nešto pre devet. Za oko pola sata svirke, prepoznatljiva indie rock matrica osvajala je kamerni ambijent Šipražja iznova i iznova, pružajući gotovo opipljiv utisak o sada već mitskoj žilavosti domaće rock scene.

Nešto agresivnijim pristupom od Nežnog Dalibora, osim brojnih indie rock referenci Repetitor asocira i na sonicyouthovske noise zahvate, ali i Nirvanine punk komade sa Incesticide. Energično, neobuzdano, divlje i neurotično. Bilo da gitarista i pevač Boris Vlastelica silazi u publiku u vitla gitarom, bilo da je uz pojačalo zlostavlja ovako i onako, bilo da cela trojka svira lagano i odmereno ili neumereno i razuzdano – udar energije i bezobrazno nametljive harizme izbija iz svakog sekunda njihovog nastupa.

Vrhunac večeri u Šipražju je, međutim, bio nastup koji je počeo malo posle deset. Damir Avdić – Diplomac – Bosanski psiho, Čovek sa Gitarom, hardcore rifovima i otrovnom lirikom, nastup je započeo obračunom sa kapitalističkim i kvazi-antiglobalističkim tumačenjem lika&dela Ernesta Čegevare.

„U novom mileniju neće biti barikada…“ recituje Avdić, istovremeno neprozirnom trakom prelepljujući Čegevarin lik na svojim grudima. Prihvata se gitare, počinju da se valjaju „masni“ rifovi, koje Avdić obogaćuje stihovima o ratu, kapitalizmu, demokratiji i ostalim (opštim) mestima koje u svojim strategijama u jednakoj meri, ali sa različitih ideoloških polazišta i u različite svrhe koriste i kapitalisti i anarhisti/antiglobalisti.

Bosanski psiho na oštricu noža spremno dočekuje i jedne i druge. Iako neretko sklizne u monotoniju (Glas&Gitara kao da publici ipak nisu dovoljni za potpun ugođaj ili ljudi još uvek nisu navikli na takvu koncepciju), Avdić ipak uspeva da „na odloženo“ motiviše prisutne na proces intimnog seciranja globalno važnih tema.

Prisan kontakt sa publikom jedan je od glavnih aduta koje koristi. Ukoliko tome dodamo ekspresivni vizuelni ugođaj koje Avdić pruža korišćenjem najrazličitijih grimasa i gestikulacija, nastup bosanskog rifadžije je vrlo interesantan i inspirativan, naročito u okviru polusatnog intervala – koliko je trajao njegov performans u Šipražju. Pitanje je kako isti koncept funkcioniše tokom dužih koncerata, ali ovo je bilo odmereno i efektno. N. M.

*Izveštaj je ranije objavljen na sajtu Popboks

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.